Ne smeta mu što je veći od rivala

Do 23. juna malo je ljubitelja sporta znalo ko je Marko Novaković. Tog dana naš kajakaš je sa „liste čekanja” odlukom Svetske kajakaške federacije prekomandovan u olimpijca i tako postao 12. član našeg kajakaškog tima za Igre u Londonu. Već narednog dana, 24. juna postao je prvak Evrope u kajaku jednosedu na 200 metara, drugim rečima najbrži kajakaš Starog kontinenta jer je staza od 200 metara najkraća kajakaška disciplina i jer su mu u finalnoj trci rivali bili najbolji sprinteri Evrope.

U trci koja je trajala samo 34,431 sekundu ili 45 zaveslaja, kako kaže 23-godišnji reprezentativac Srbije, iza njega bili su, aktuelni svetski prvak i branilac evropskog zlata iz Beograda Poljak Sjeminovski, njegov prethodnik na evropskom i svetskom tronu Britanac Mekiver, legendarni Belorus Pjatrušenko, sedmostruki šampion sveta i olimpijski pobednik iz Pekinga (1.000 m)...

– Od početka takmičenja osećao sam se dobro, ali da budem iskren nisam očekivao da ću pobediti. Imao sam četvrti rezultat kvalifikacija i četvrti rezultat polufinala i plasirao se u finale. Već to mi je bilo fino, a nadao sam se da ću se u prvom evropskom finalu boriti za neku medaljicu, da ću možda biti treći. I veslao sam svoju trku opušteno ne vodeći računa o rivalima, a u cilju perifernim vidom učinilo mi se da sam tu – treći, četvrti, peti, dakle da sam u nekoj gužvi. Stvarno je bilo gusto i tek kad sam izašao na splav, kad su ispisani rezultati na semaforu, saznao sam da sam pobedio – objašnjava kajakaš iz Bečeja.

Može le se veslati opušteno u trci koja traje jedva pola minuta?

– Stvarno sam bio skroz opušten, manje više zato što moram, a možda i zato što sam „lala”. Nisam gledao rivale, samo sam veslao svoju trku, skoro kao na treningu – samo najbolje i najbrže što sam mogao – mirno objašnjava Marko Novaković.

U London Novaković ne putuje kao autsajder. Sada će svi voditi računa i o njemu, a Marko će gledati svoja posla...

– Trka na 200 metara je lutrija. Gledao sam snimak finalne trke iz Zagreba i nisam tu video ništa specijalno. Niti sam bio prvi na startu ni bilo šta slično. Samo sam gledao da ne pogrešim i da stvarno izveslam trku maksimalno perfektno. Nema tu druge taktike... Istina, imam malo više kila od konkurenata, ali ne planiram da oslabim. Dobro se osećam ovako, iako sam malo veći od njih, ali guram nekako – kaže reprezentativac Srbije kojem je najveći uspeh u karijeri do ovogodišnjeg trijumfa na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, bila mlađeseniorska bronza. Na prošlogodišnjem seniorskom Evropskom prvenstvu na Adi Ciganliji bio je samo treći u B finalu – ukupno 12.

Za njegov napredak zaslužan je i trener Jožef Šoti.

– Već godinama radimo zajedno, još pre nego što sam seo u jednosed, a od kada me je preuzeo Jožef Šoti poraslo mi je samopouzdanje. Mnogo mu verujem i ne bih mogao da radim s nekim drugim trenerom. On mi nije samo trener. Mnogo mi je pomogao u privatnom životu i doveo me u red. Bio je kao takmičar na olimpijskim igrama – to nije mala stvar, a sad će ponovo da ide kao moj trener i da uživa – kaže Marko Novaković.

Jožef Šoti je učestvovao na Igrama u Sidneju 2000. godine i u četvorosedu sa Igorom Kovačićem, Sašom Vujanićem i Draganom Zorićem stigao do A finala i, na kraju, devetog mesta.

Na sledećim igrama, u Atini 2004,  naš kajakaški sport je imao samo jednu posadu K-2, Filipović, Zorić), a na Igrama u Pekingu 2008. ni jednu.

U London putuje čak pet posada i to je izuzetan uspeh Kajakaškog saveza Srbije i takmičara, koji su se u ovom ciklusu gotovo potpuno okrenuli olimpijskim disciplinama.

– Ja sam imao sreće što je moja disciplina uvrštena u olimpijski program i što sam takav kakav jesam, pa mogu da pariram svetskim takmičarima. Ipak, to što sam prvak Evrope nije baš nešto veliko, jer malo njih zna šta je kajak. OK, čuli su za veslanje (kajak i veslanje nisu profitabilni sportovi), a sad su počeli da prepoznaju i nas kajakaše. Dobro je da deca vide šta je kajak, a ja kajak stvarno volim, tako da ne bih mogao da zamislim ni dan bez kajaka i kajakaškog društva a kamo li život – iskren je Marko Novaković koji je zahvaljujući podvigu na zagrebačkoj regatnoj stazi Jarun postao možda i najveća uzdanica ovog sporta za Igre u Londonu.

A šta Novaković očekuje na olimpijskom debiju možda se može naslutiti iz odgovora na pitanje da li je on „kajakaški Jusein Bolt”, odnosno najbrži kajakaš.

– Samo ako uzmem zlato moći ćemo to tako da kažemo...

 Ž. B.

-----------------------------------------------------------

Šesti trofej čeka se već 28 godina

Sadašnji predsednik Kajakaškog saveza Srbije Mirko Nišović, zajedno sa Matijom Ljubekom u kanuu dvokleku, osvojio je poslednju olimpijsku medalju za naš kajakaški sport još 1984. godine u Los Anđelesu.

Bilo je to srebro na 1.000 m osvojeno 11. avgusta, a istog dana srebro osvojio je i Milan Janić (K-1, 1.000 m).

Dan ranije, 10. avgusta 1984. Ljubek i Nišović osvojili su zlatnu medalju na 500 m, a prethodne dve medalje osvojio je kanuista Matija Ljubek 1976. u Montrealu – zlatnu na 1.000 i bronzanu na 500 m.

Da li će šesti trofej biti osvojen posle pauze od 28 godina?

-----------------------------------------------------------

Kajakaške posade za London

K-1, 200 m: Marko Novaković

K-1, 1.000 m: Marko Tomićević

K-4, 1.000 m: Milenko Zorić, Ervin Holpert, Aleksandar Aleksić, Dejan Terzić

K-1, 200 m: Nikolina Moldovan

K-2, 500 m: Nikolina i Olivera Moldovan

K-4, 500 m: Antonija Nađ, Antonia Horvat-Panda, Renata Kubik, Marta Tibor