Za sve nam je kriv loš sistem

Čitate li ponekad deklaracije, pre nego što nešto kupite?

Ne, osim što ponekad obratim pažnju na rok trajanja. A i šta mogu da imam od toga što pročitam, pola ne razumem, a i ono što razumem znam da ne valja. Uglavnom je sve nekvalitetno,od hrane do garderobe.

Verujete li reklamama?

Ne gledam reklame, niti sebe ubrajam u ciljnu grupu podložnu uticaju reklama. Znamo svi šta su reklame, magla za masu. Naravno da ne verujem da novi šampon sa posebnom formulom ima zaista posebnu formulu, kao ni da nova maskara bolje uvija trepavice od prethodne.

Kakav je kvalitet hrane u Srbiji?

Mislim loša osim jošponešto retko, na primer kod nekog seljaka koji prodaje dobar sir ili svoj paradajz. Znamo da je sve puno aditiva, hormona…ali nemamo izbor. Jedemo ono što nam se nudi. Ni ne razmišljam više o tome, jer takvom razmišljanju nema kraja. Upala bih u paranoju kojoj nema pomoći.

Da li ponekad kupujete u prodavnicama zdrave hrane?

Da, često. Svašta. Od kombuhe do njihovih sendviča, pirinča, sočiva pa sve do keksa.

Da li ste zadovoljni uslugom mobilnog operatera?

Jesam, zadovoljna sam.

A kablovskog operatera?

Slabo gledam televiziju. Mada sam zadovoljna. Ima pregršt kanala sa kojim ne znam šta bih.

Ima li pomaka u radu javnih službi?

Nisam primetila neki značajniji pomak.

Gde najduže čekate u redovima?

U domovima zdravlja. Imam malo dete i svaki put mi je noćna mora kada se razboli. Potpuno mi je neshvatljivo da za bolesnu decu postoji samo jedan lekar u smeni, i da su sva bolesna deca nagurana u neku malu i zagušljivu prostoriju, gde se čeka satima, jer dom zdravlja nema dovoljno zaposlenih. Tako su mi objasnili. Imaju manjak doktora. A ko zna koliko je nezaposlenih doktora. I u „Maksiju” na kasi. Nesnosno. Isto manjak zaposlenih. Od tri ili pet kasa, uvek je pola njih bez radnika.

Da li se žalite trgovcu, službeniku… ako pomislite da su vam povređena prava?

Da. Jedva čekam da se požalim i pobunim. Ali slaba vajda. Svi ćute i misle da nisu oni krivi većoni njima nadređeni. Uvek je objašnjenje – takav je sistem.

Potrošački ili gotovinski kredit?

Ne koristim kredite.

Da li koristite čekove?

Ne. Zato što sam pre četiri godine uzela neke čekove koje nisam potrošila, jer sam ih u međuvremenu negde izgubila i nemogu da dobijem nove. Takav je sistem. Ali, nije mi žao. Ne volim da se zadužujem.

Turistička agencija ili sopstveni aranžman putovanja? 

Isključivo sopstveni aranžman. Što ne znači da se nekada možda neću obratiti i nekoj agenciji. Za sada nikada nisam imala tu potrebu.

Da li koristite usluge privatnih lekara?

Povremeno, kada sam u gužvi ili panici. Trudim se da koristim zdravstvo koje plaćam od svojih doprinosa. Pa to su sve isti doktori, manje-više, jedina razlika je što kod privatnika ne čekate, čistije je i ljubazniji su jer im puno plaćaš. Ne mislim da je suštinski kvalitet usluge različit.

Da li redovno plaćate račune?

Da, ne volim da upadam u dugove.

Kada morate na čemu štedite?

Na svemu. Kada moram, onda moram na svemu. To tako ide. Kada je manjak novca u džepu od svega mora pomalo da se odrekne. Bolje od svega pomalo, nego od nečeg krupnog.

Da li ostavljate bakšiš?

Ako je kelner ljubazan da. Ali ima ih toliko neljubaznih, da je to neshvatljivo. Ovde ljudi slabo znaju za ljubaznost. Uostalom, onda i ja postanem neljubazna. Mada i onda opet ostavim.