Čavić jedva čeka da počne

London – Poslednji trening pred početak plivačkog programa odradio je Milorad Čavić. Trajao je skoro sat i po u Akvatik centru. Zagrevao se dobrih pola sata. Radio je sve moguće vežbe za istezanje. Sve vreme uz njega je bio trener Majk Botom.

Usledio je ulazak u vodu i lagano plivanje. Posle nekoliko isplivanih deonica od 50 metara kraulom, izašao je iz vode i ponovo pričao sa Botomom. Za kraj je odradio start i prvih 25 metara delfinom stilom.

– To mi je merio Botom i bilo je solidno. Osećam se sve bolje i bolje u vodi. Kada smo došli u London bio sam kilav zbog prehlade, ali sada to prolazi. Biće sve u redu do četvrtka, kada su na programu kvalifikacije na 100 delfin.

Treninzi su sve lakši i lakši kako se takmičenje približava?

– U fazi opuštanja sam već četiri nedelje. Šta je trebalo da se uradi – uradili smo. Sada se s Botomom bavim sitnim korekcijama starta, položaja tela. Znam koliko takve sitnice mogu da budu značajne.

Da li pritisak raste kako se bliži start?

– Iskreno jedva čekam da počne. Uvek je prisutna ta doza neizvesnosti kako će stvari da se poklope tokom trke. Dobro je što imam trku štafeta tako da ću moći da probijem led i vidim u kakvoj sam formi.

Ima li treme?

– Uvek je ima, ali sam naučio da se nosim sa tim. Ovo su mi već četvrte olimpijske igre, imam neku svoju rutinu koju primenjujem na svakom takmičenju.

U kakvoj su formi konkurenti?

– Amerikance Felpsa i Mekgila sam video na njihovom prvenstvu i uradili su ono što sam i očekivao. Mala nepoznanica mi je Konrad Černijak. Bili smo osam dana zajedno u Španiji, ali mi se čini da nije otkrio još sve adute. Ima ove godine 52,07, što je daleko od njegovog maksimuma. Biće sigurno mnogo brži ovde. Međutim, iskreno i ne razmišljam o njima. Znam da ako otplivam kako treba mogu do medalje. Sve zavisi od mene.

Koji je rezultat cilj?

– Na Olimpijskim igrama nema rezultatskih ciljeva. Cilj je samo medalja. A da bi to uradio moraću da plivam ispod 51 sekunda. Dakle, tačno znam šta treba da uradim. U Debrecinu sam išao 51,45 s 23,45 u prvih 50 metara. Ni sada sigurno ne smem da krenem brže od toga. Ključ je, dakle, u vraćanju. U Mađarskoj je bilo 28,0, sada moram 27,5.

Da li je to izvodljivo?

– Znam da jeste. Kada verujem da nešto mogu, onda to obično i uradim.

-----------------------------------------------------------

Irac sa srpskom kapicom

U jednom trenutku dok je Čavić već bio van bazena, u vodu je skočio neko sa srpskom kapicom. S obzirom da su ostali naši asovi već otišli u selo, pitali smo Čavića ko je to bio.

– Irac, koji trenira sa mnom kod Botoma. Nije poneo kapicu, pa me je zamolio da mu je dam. Uvećavam srpski plivački tim – uz osmeh je rekao Čavić.