Novine u lečenju srčane insuficijencije

Evropsko udruženje kardiologa procenjuje da na 900 miliona stanovnika deset miliona ima srčanu slabost koja je praćena simptomima i još toliko bez simptoma, kaže za naš list dr Sandra Tepić, internista, dodajući da se povećanje broja bolesnika delimično objašnjava povećanjem starosti populacije, jer prosečno životno doba obolelih iznosi 74 godine.

Najvažnije kliničke manifestacije obolelih su osećaj gušenja ili zamaranje koje se javlja na najmanji fizički napor (ali i u miru) i otok članaka. Prognoza srčane slabosti, uprkos razvijenoj farmakološkoj industriji, uglavnom je loša. Polovina bolesnika umire u toku četiri godine, a više od polovine obolelih, sa teškim oblicima bolesti, u roku od jedne godine. Zato se stalno istražuju novi terapijski modeli koji imaju za cilj da poboljšaju kvalitet života i produže životni vek, zaključuje dr Tepić.

– Upotreba kiseonika u uslovima povišenog atmosferskog pritiska (hiperbarična oksigenacija – HBO) u kompleksnoj terapiji ishemičkih bolesti srca nije nova – kaže primarijus dr Miodrag Živković, ekspert za HBO. – Prvi izveštaji datiraju od šezdesetih godina 20. veka, a sedamdesetih godina u SSSR-u je izvršena serija istraživanja s ciljem objektivne ocene primene hiperbarične oksigenacije (HBOth) u lečenju hroničnih ishemičkih bolesti srca. Istraživanja su pokazala da je kod 80 odsto bolesnika došlo do smanjenja jačine i učestalosti bola u grudima (anginoznih tegoba), boljeg podnošenja fizičkog napora, smanjenja potrebe za korišćenjem nitroglicerina i smanjenja smrtnosti – objašnjava ovaj ekspert.

Od tada HBO se rutinski primenjuje u lečenju ateroskleroze pa time i ateroskleroze srčanih arterija i srčane insuficijencije kao posledice bolesti krvnih sudova. Srce ima obavezu da svakoj ćeliji u našem telu dopremi dve neophodne gorivne komponente – kiseonik i glukozu. To je ogroman radni zahtev i ogroman rad bez pauze tokom života. Taj zahtev srce može da ispuni samo ako ima dovoljno kiseonika i hranljivih materija za sopstvenu energetsku produkciju. Otuda je davanje kiseonika insuficijentnom srcu od tolikog značaja.

Novija istraživanja u lečenju srčane insuficijencije idu u pravcu primene matičnih ćelija i hormona i faktora rasta.

– Eritropoetin je opšti faktor rasta i značajan antiapopotozni faktor (sprečava programiranu smrt ćelije). Stvaraju ga ćelije bubrega u uslovima hipoksije (smanjenje količine kiseonika). Kao faktor rasta primarno deluje na eritrocitopoezu (stvaranje crvenih krvnih zrnaca u kosnoj srži) – objašnjava detaljnije ovaj mehanizam dr Sandra Tepić.

Njegova klinička primena je započeta još pre dve decenije u lečenju anemije kod bubrežnih bolesnika na hroničnom programu dijalize.

– Naime, nefrolozi i kardiolozi su primetili da se kod bolesnika na dijalizi kojima se daju velike doze eritropoetina popravlja srčana funkcija i smanjuje programirana smrt ćelija srčanog mišića. Istovremeno se pojavljuju izveštaji koji ukazuju na zaštitnu ulogu eritropoetina, ne samo na srčane ćelije, već i na nervne ćelije i ćelije endotela, najznačajnijeg unutrašnjeg omotača za funkciju krvnih sudova – objašnjava ovaj stručnjak.