Šampioni olimpijskih društvenih igara

Zaštitni znak rok koncerta su visoko podignuti upaljači, a posle Olimpijskih igara u Londonu to isto su za najveći planetarni skup sportista postali pametni telefoni, tableti i lap topovi.

Ostrvske igre najavile su konačnu prekretnicu u informisanju: svake sekunde u toku 17 dana na Internetu je razmenjivano čak 208.333 (ili ukupno 306.000.000) različitih sadržaja vezanih za sportska zbivanja u engleskoj prestonici.

Kratka istorija izveštavanja sa OI izgleda ovako: 1896. zbivanja na prvim Igrama savremenog doba u Atini pratili su štampani mediji, u Parizu 1924. dogodio se prvi uživo radio prenos, u Los Anđelesu 1932. korišćen je filmski materijal, a 1936. u Berlinu „kutija sa zvukom” predstavljala je osnovni način obaveštavanja u realnom vremenu. Onda je u Skvo Veliju 1960. korišćen prvi kompjuter, da bi u Tokiju 1964. realizovan i prvi satelitski tv-prenos i prvi put su kompjuterski obrađivani rezultati takmičenja. Od 1996. i Atlante stvari su počele da se ubrzavaju – tada je napravljen prvi veb sajt Igara, a u Sidneju 2000. pravo građanstva počeo je da stiče, istina u povoju, brzi internet. U Atini 2004. prisustvovali smo začecima korišćenja pametnih telefona u razmeni informacija, da bi u Pekingu 2008. na scenu stupili – društveni mediji.

I u protekle četiri godine došlo je do njihove globalne eksplozije, oni su postali nezaobilazni deo popularne kulture. Tako je broj korisnika interneta za 1.500.000.000 2008. godine porastao na 2.400.000.000 u 2012, Fejsbuk je u Pekingu imao 100.000.000 a u Londonu 900.000.000 registrovanih korisnika, a Tviter je u istom periodu napravio skok sa šest na 140.000.000 zaljubljenika u slanje poruka sa 140 znakova. Takođe, na Jutjubu je 2008. stavljano u minutu 10, a 2012. čak 72 časa video materijala.

Imajući sluh za promene i Međunarodni olimpijski komitet (MOK na svojoj strani na Fejsbuku ima 2.500.000, a na Tviter računu milion korisnika) je uoči ovogodišnjih Igara pokrenuo specijalizovani sajt „The Olympics athletes hub”, sjedinjujući na jednom mestu i Fejsbuk i Tviter, ali omogućivši ujedno i interaktivnu komunikaciju sportskih asova i navijača.

Po ovom sajtu sa 18.146.351 poštovalaca svoga lika i dela na prvom mestu bio je NBA as Lebron Džejms, ispred Kobija Brajanta (14.367.543) i tenisera Rodžera Federera (11.320.721). Od naših sportista Novak Đoković je među desetak hiljada olimpijaca sa 3.425.628 navijača zauzeo 17. mesto.

Ali ovo je samo jedan od nekoliko načina merenja popularnosti sportista na Igrama. Procentualno najveći skok napravili su Jusein Bolt, Majkl Felps i Gabi Daglas.

Najbrži čovek sveta je u Londonu „stotku” pretrčao za 9,63 sekundi, ali je na kraju trke u minutu na Tviteru slato 74.000 poruka. Imao ih je Bolt i više (80.000) i to posle finala na 200 m. Ukupno, on je svoju navijačku bazu u Londonu povećao za 725.00 na Tviteru i 700.000 na Fejsbuku, stigavši do cifre od 10.175.707.

Još uspešniji bio je američki plivač jer je njegov plus posle Igara (naravno u istoriji će ostati upamćen pre svega po 22 medalje) milion na Tviteru i 800.000 na Fejsbuku (ukupno 7.754.003).

Ubedljivo najveći napredak zabeležila je američka gimnastičarka, osvajačica „zlata” u višeboju, povećavši broj svojih sledbenika za skoro 4.000 odsto i zaustavivši se na brojci nešto manjoj od 600.000 navijača.

Podaci Fejsbuka kažu da su njihove sportske strane ostvarile pomak od 29 odsto novih korisnika.

Sva ova pomeranja, isto kao i na berzi, pomno su pratile i multinacionalne kompanije, sponzori sportista, ali i MOK.

Što više „lajkovanja” i „ptičicinih poruka”, prevedeno u jezik novca znači i putokaz gde treba još više reklamirati svoje proizvode. To što je njenu fotografiju na kutiji sa cerealijama „Kelogsa” razmenilo na Fejsbuku milion ljudi, sigurno će značiti i novi izdašniji ugovor za tamnoputu američki gimnastičarku. O Boltu i ostaloj medijski eksponiranijoj družini, da i ne govorimo.

Obilje platformi za praćenje događaja u realnom vremenu (predviđanja kažu da će u Riju 2016. pametni telefoni biti apsolutni vladari u prenosu informacija i svih ostalih multimedijalnih sadržaja) tek će u narednom periodu postati, sa televizijom, neizostavni izvor za praćenje velikih sportskih manifestacija.

Uostalom, vlasnici Tvitera zadovoljno trljaju ruke jer su u Londonu sa 150.000.000 poruka oborili rekord firme. Mnogo zaista, ali malo u odnosu na kineski mikro blog (pandan „ptičici”) Sina Vejbo koji je za 17 dana Igara imao 393.000.000 poruka...