Ekspanzija navodnjavanja mimoišla Srbiju

Kod nas se o sušama veoma mnogo priča – dok ne padnu prve kiše. Već posle prve kiše, suša je u drugom planu. I zato su, između ostalog, veoma poražavajući pokazatelji o tome koliko u Srbiji imamo sistema za navodnjavanje. Nemamo čak ni uredan katastar i dokumentaciju čime mi to, kad je reč o ovim sistemima, raspolažemo.

Ipak, zvanični statistički podaci ukazuju na promenljivost veličine navodnjavanih površina u poslednjih desetak godina, i da je tehnički zaokruženim sistemima za navodnjavanje pokriveno oko 40.000 hektara. Procenjuje se da, zajedno s tehnički nezaokruženim sistemima i zalivanim okućnicama, površine za navodnjavanje dostižu oko 100.000 hektara. Dakle, od 4,9 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojeg su 3,7 miliona oranice, pod navodnjavanjem je samo 100.000 hektara! A od tih 3,7 miliona hektara 1,9 miliona je veoma kvalitetno zemljište na kojem se navodnjavanje može primenjivati bez prethodnih hidromelioracionih radova. Međutim, pored zemljišnog potencijala, za razvoj navodnjavanja važne su i raspoložive vode.

U poslednjoj deceniji prošlog veka, težeći za stabilnom poljoprivrednom proizvodnjom i sigurnošću u hrani, svet je doživeo neviđenu ekspanziju u razvoju navodnjavanja: više od 50 miliona hektara je stavljeno pod ove sisteme. Španija, na primer, pod sistemima za navodnjavanje ima 1,9 miliona hektara. Ta ekspanzija je, nažalost, mimoišla Srbiju.

U razvijenim zemljama poljoprivreda troši od 60 do 70 odsto vode, a u Srbiji to je svega nekoliko procenata!

U studiji: Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Republike Srbije, koju smo uradili za potrebe Republičke direkcije za vode, pored analize zemljišnih resursa (strukture, načina korišćenja, pogodnosti zemljišta za navodnjavanje), prvi put su bilansno sagledane raspoložive vode u vegetacionom periodu. Konstatovano je da prevelike vode nema i da je potrebno mudro gazdovanje.

Vode koje direktno možemo koristiti za navodnjavanje su vode iz reka, kanalske mreže i podzemne vode. Njihovo korišćenje je ograničeno naročito u letnjim mesecima (jul, avgust) jer se ne smeju ugroziti živi svet i nizvodni korisnici. Analizirali smo vode koje se dobijaju izravnavanjem, zadržavanjem iz vodom bogatog perioda godine u podzemlju i u akumulacijama. Posebno smo analizirali i korišćenje upotrebljenih, otpadnih voda koje bi tehnički mogle imati smisla u slivu Južne Morave i na području Šumadije.

Na osnovu takvih sveobuhvatnih analiza, došli smo do zaključka da u sušnim godinama u Srbiji nema dovoljno vode za navodnjavanje celokupnog zemljišta koje je za to pogodno. Ono što realno možemo angažovati je, bez voda Dunava, oko 150 kubnih metara u sekundi, a sa Dunavom oko 400 kubnih metara u sekundi. Sagledavanjem prostornog rasporeda, dobija se oko 450.000 hektara pod navodnjavanjem (uz ograničeno korišćenje voda Dunava). Za eventualno veće korišćenje voda (do 800.000 hektara), potrebno je dobiti saglasnosti drugih zemalja u slivu Dunava, Save i Tise.

S druge strane, postoji izražena neravnomernost po prostoru, zemljišnih i vodnih resursa. Regioni Bačke i Banata pored većih reka (Dunav i Tisa) bogati su i zemljišnim fondom i vodom. Ipak, korišćenje voda iz Tise podleže ograničenjima u vezi sa količinama, a korišćenje voda iz kanala hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav ograničenjima u vezi i sa količinama i kvalitetom vode.

Regioni Srema i Mačve relativno su bogati površinskom vodom (Sava i Drina) i podzemnim vodama. Za oba vodna resursa postoje, međutim, ograničenja u korišćenju.

Region Morave je relativno bogat zemljištem a relativno skroman u resursima vode – na profilu Ljubičevski most oko 35 kubnih metara u sekundi. Imajući u vidu i značajan broj stanovnika u slivu (oko četiri miliona) jasno je da i količina i kvalitet vode predstavljaju osetljiv problem.

Region Šumadije je bezvodan, kao i deo sliva Južne Morave. U ovim krajevima potrebno je veoma štedljivo koristiti vodu dok se ne prouče mogućnosti akumuliranja vode i ponovno korišćenje otpadnih voda.

Region Podunavlja nizvodno od Smedereva relativno je bogat vodom i zemljištem, a često siromašan stanovništvom.

Direktor Zavoda za hidrotehničke melioracije Institutaza vodoprivredu ,,Jaroslav Černi”, Beograd