Lepo lice Srbije

Najnovija velikosrpska ekspanzija na šljaci ne uzbuđuje previše Kontakt grupu i o njoj se ne raspravlja na samitu G-8, uz ogradu da je moguće da je na zatvorenim sastancima lidera najrazvijenijih zemalja sveta razmatran aneks rezolucije koju su podneli Federer, Nadal, Enan i Šarapova: da se Ana, Jelena i Nole razoružaju u roku od narednih šest meseci, kao i da se njihovi treninzi odvijaju pod budnim okom specijalnog izvestioca UN za teniska prava. Svetski mediji, očarani eksplozijom srpskog tenisa na pariskim terenima Rolan Garosa, ispovedaju poslednjih dana prave ode našim mladim zvezdama, nagoveštavajući da će, u sadejstvu sa našim sportskim komentatorima, ubaciti planetarno slavne sportiste u deseterce novog epskog teniskog ciklusa.

Kada se "Njujork tajms", londonski "Tajms", "Gardijan", ili "Prese" takmiče u davanju komplimenata novim hegemonistima sa reketom, oni naglašavaju da je nova generacija buntovnih igrača zapravo nikla u pepelu građanskog rata i NATO bombardovanja.

Da li zbog toga što ih grize savest, ili zbog pesničkog lebdenja u oblacima, tek, "Frankfurter algemajne cajtung" citira Aninu konstataciju da su oni postali teniski ambasadori koji su počeli da igraju u vreme dok je besneo građanski rat. Ana je trenirala od sedam do devet ujutru, jer je u to vreme – oružje ćutalo.

Ne pitajte se, onda, zašto tako razorno udara, kao da želi da iz reketa izbaci sve frustracije devojčice čiji je početak treninga označavala sirena za prestanak vazdušne opasnosti. I da pri tom izgleda, dok Šarapova razmišlja da se vrati u Sibir, kao najlepša devojka na žurci, koja pogledom koketno traži žrtvu koja će joj doneti sok.

Nasmejao me je kolega iz "Tajmsa", koji je napisao da iz očiju Janka Tipsarevića za vreme igre izbija zastrašujući pogled, uz izvesne horor primedbe na njegov pirsing na obrvi i usni. Da je kolega kopao po dokumentaciji, saznao bi da je Janko, pre svega, strah i trepet za Safina, beogradske lepotice i, naročito, mis Kanade. 

Zapad, naravno, između redova pretpostavlja da su Srbi opet smućkali nekakav tajni sastojak pomoću kojeg pretvaraju dečicu u supermene s reketom, ali čak i ako zanemarimo činjenicu da samo pod suncem našeg neba uspeva kriptonit, istina je nešto trivijalnija. Klinci od milion dolara nisu dobili ni dinar od države u kojoj nema brzih terena i podloga kakve su na gren slem turnirima. Srbija nema nijedan teren sa tvrdom podlogom, na kakvoj se igra 70 odsto međunarodnog tenisa, tako da je njihov uspeh, koji se pretvara u sveopštu nacionalnu euforiju, zapravo rezultat – roditeljske ljubavi.

Mala teniska porodična preduzeća stvorila su heroje nacije koji su za imidž Srbije poslednjih nedelja i meseci učinili više nego da je za sve pare angažovana marketinška agencija "Ruder i Fin" i da smo ubedili albanski lobi u američkom Kongresu da je Skenderbeg zapravo davno izgubljeni brat Miloša Obilića.

Naime, romantično srbovanje napredne teniske omladine u najelitnijem sportu, koja potencira svoj rodni kraj i u čijoj se doktrini, osim hegemonije forhenda, ne navode teritorijalne pretenzije prema susedima – ako ne računamo prva mesta na ATP listi – toliko očarava moćne medijske i marketinške krugove po svetskim centrima da našoj političkoj eliti ne bi naškodilo da pohađa dvočase na kratkom kursu novog patriotizma u kome nema licemernih koalicija, tajkunskih dilova i negativne kadrovske selekcije zasnovane na političkoj podobnosti. Zamislite da su na Rolan Garos otišli igrači koji su izabrani  kao rezultat kompromisnog dogovora između stranaka.  

I šta sad? Da Boris imenuje Noleta za ambasadora u SAD-u, kao alternaciju Ivanu Vujačiću? Kuda će Ana? Možda u Pariz, umesto profesora Simića? Da pošaljemo Jelenu u London? Kad zapadnemo u nacionalnu ekstazu, ne bih se čudio da patriotska udruženja potpišu peticiju u kojoj bi zahtevali da urokljivi Janko Tipsarević, koji je isprepadao reportera "Tajmsa", bude novi ambasador u Crnoj Gori i povrati izgubljene teritorije.

To je, međutim, način da se upropaste ova deca. Sasvim je dovoljno da Nole ne igra duge poene protiv Nadala i da ga drži na bekhendu. Ne treba ni više od toga da Jelena konačno preboli Enanovu, čime će istovremeno povratiti poverenje i u muškarce. I neka Ana, konačno, bude nova Bondova devojka. Biće sasvim dovoljno za nastavak srpske teniske bajke.

I još jedna korist od toga – nećemo trošiti pare iz budžeta za snimanje spotova za Si-En-En, u kojima su glavne role dodeljene čapljama koje lete ka boljoj budućnosti. Ka Rumuniji.

Ali, polemike o misteriji čarobnih moći srpskog sporta traju, bar za mene, još od vremena kada je Šekularac zaustavio građanske nemire u Kolumbiji, pošto je kolima zalutao u epicentar uličnih borbi.  Otvorio je vrata na "ničijoj zemlji", začuđeno posmatrao vojsku, demonstrante, gerilu, narko-dilere i slučajne prolaznike, a onda podigao ruku i viknuo: "Razlaz, ide Šeki". Magični dribler učinio je ono što nisu CIA, Interpol i Agencija za borbu protiv narkotika.