Pobednice bez navijača

Subotica – Kada spreme porodici ručak, sportsku torbu stave na rame i žure u „Park sportova“, privatni sportski centar gde ne gube ni minut. Staza i kegle su „njihove“ od tri do četiri časa utorkom i četvrtkom i one disciplinovano izbacuju kugle, jer znaju da svi oni klubovi i u Srbiji ali i širom sveta koji im na takmičenju gledaju u leđa čekaju trenutak njihove slabosti.

Članice Ženskog kuglaškog kluba „Pionir“ najbolje su u državi i nosioci su „duple krune“. Predsednica kluba Eržebet Molnar Gabrić objašnjava nam da su i ove godine pobedile na državnom prvenstvu, ali i na državnom kupu.

Trener Stevan Sekereš s ponosom dodaje da su ove mlade žene deseti put pobedile na državnom prvenstvu, a peti put zaredom. Ove pobede „poslale“ su ih u oktobru na Svetski kup u Augzburgu u Nemačkoj i tu su osvojile drugo mesto. – Eto, svake godine smo sve bolji, prošle godine smo bili treći na svetskom kupu u Makedoniji – kaže trener.

I u individualnim nastupima su se ovenčale pobedama, na pojedinačnom državnom prvenstvu Estela Gere i Livija Santo su u parovima osvojile drugo mesto, Nevenka Joković bila je prva u kombinacijama, odnosno zbiru rezultata dva nastupa.

Nakon svetskog kupa, na pojedinačnom svetskom prvenstvu, Livija Santo je zauzela drugo mesto. Kada se Esteri, Liviji i Nevenki pridruže Ibolja Molnar, Ibolja Tot, Tunde Radojević, Zorica Barać, Renata Vilov i Sabrina Šokac, onda je to pun sastav kuglašica „Pionira“.

Iako se bore i pobeđuju pod fabričkom zastavom, samo je Eržebet Molnar Gabor ceo svoj radni vek provela u pogonu velikog subotičkog konditora. Ove žene, kako pričaju, kuglanje su zavolele još kao mlade, uz očeve i momke.

Uostalom, u mestima u okolini Subotice u lokalnim kafanama uvek je postojala staza za kuglanje. Stevan Sekereš, koji je kuglašice „Pionira“ počeo da trenira još 1998. godine, kaže da je nekada u Subotici bilo 18 fabričkih timova kuglaša. Danas postoji samo „Pionir“.

– Nažalost, kuglanje nije „preraslo“ te male kafanice, već je i tamo nestalo. A u inostranstvu nije tako. Kada se takmičimo u Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, publika masovno dolazi na ova takmičenja uz burno bodrenje. Nas gotovo niko ne gleda na takmičenjima u zemlji, a kada smo se nadmetale u Augzburgu bilo je prijatno čuti kako za nas navijaju kolege iz muške ekipe Srbije. Pratili su nas do polufinala, i šteta što su ispali iz daljeg takmičenja. Kada se čuje kako i nas bodre, ona druga ekipa ne dobije baš sav adrenalin iz publike – priča nam Eržebet Gabrić Molnar.

Uostalom, kada bi vicešampionke sveta i pobednice svih državnih takmičenja poželele da budu domaćini nekog takmičenja, ne bi ni imale gde to da ostvare. Ovaj prostor u „Parku sportova“ na rubu grada je jedino mesto gde mogu da vežbaju.

Otežavajuća okolnost je što nisu sve iz Subotice, pa tako Sabina trenira u Beogradu, Nevenka u Kuli, Renata, Tunde i Ibolja Tot u Subotici, Ibolja Molnar u Bečeju, Livija u Novom Sadu. Ipak, Stevan Sekereš kaže da iako im nedostaju zajednički treninzi imaju stabilnu i čvrstu ekipu koja dobro funkcioniše.

– Kada ste u ovako malom sportu koji gotovo niko ne primećuje, novac i slava ne mogu biti motiv, već upravo sam sport, druženje i želja za pobedom – objašnjava Eržebet.
Iako su ubedljivo najbolji tim u Subotici, na kraju godine na proglašenju najboljih sportista niko ih i ne pomene. Za razliku od njih, profesionalne kuglašice Celja imaju punu podršku grada, kao i ovogodišnje pobednice svetskog prvenstva, ekipa „Viktorije“ iz nemačkog grada Bamberga.

– Za razliku od njih naše kuglašice dobijaju tek skromni honorar od sponzora kluba i mnoge nemaju posao – kaže trener Sekereš. Uprkos tome, svoje porodice već su navikle da su gotovo čitave godine subotom na nekom takmičenju gde brane titulu najboljih.