Malinari podstiču kupce

Čačak – Komora industrijskih proizvođača i prerađivača maline u Sjedinjenim Američkim Državama uvela je doprinos namenjen podsticanju potrošnje ovog voća. Od svake funte maline (454 grama) uzima se po jedan dolarski cent, bez obzira da li je roba domaća ili uvozna.

– Proizvodnja je u svetu porasla sa 350.000 tona u 2008. godini na 430.000 tona u prošloj, ali je za sve to vreme potrošnja ostala nepromenjena. Zato su ozbiljne tržišne kompanije pristupile podsticanju potrošača da kupuju ovo voće, naglašenim porukama o pozitivnom delovanju na zdravlje ljudi – kaže za „Politiku” mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Na konferenciji Međunarodne organizacije za malinu (IRO), koja se zakazuje dvogodišnje a nedavno je održana u kanadskom gradu Abotsfordu, procenjeno je da u pojedinim zemljama postoje mogućnosti za rast potrošnje. Na vrhu potrošačke lestvice je Nemačka sa 750 grama po stanovniku godišnje, ispred SAD (430) i Francuske (400), na dnu su Srbija, Poljska i Čile, gde i nema domaće potrošnje već se sve proizvedeno izvozi.

Ova organizacija, inače, ima 11 članica (Australija, Kanada, Čile, Kina, Mađarska, Bugarska, Francuska, Poljska, Srbija i SAD) a kandidati za prijem su Meksiko i Bosna i Hercegovina, i na konferenciji su saopšteni prinosi po zemljama za 2011. godinu. Rod u Poljskoj iznosio je 113.000 tona, druga je Srbija sa 85.000, slede SAD (73.000), Čile (46.000), Kina (18.000) i Velika Britanija (17.000). Srbija je, inače, 2006. godine bila svetska sila broj jedan sa proizvodnjom od 90.000 tona, ili za trećinu više od drugoplasirane Amerike.

– Ove godine naš rod pao je na prosek iz osamdesetih prošlog veka. Ukupan prinos iznosi 37.000 tona, ili samo 44 odsto roda u 2011. godini – veli Leposavić.

On ističe da je nezapamćena suša jednostavno presekla vegetaciju i nastalo je masovno sušenje zasada. Srbija ima oko 13.000 hektara pod malinom. Tragovi suše ostaće na biljkama godinama, pa se i za sledeću predviđaju mali prinosi. Trenuto jedina dobra vest jeste da se kilogram zamrznute srpske maline klase rolend na međunarodnom tržištu prodaje za 2,15 evra, što je neuporedivo bolje nego u jesen 2011. godine, kad je izvozna cena dostizala tek 1,30 evra ili desetak centi više.

Leposavić je jedan od naših vodećih stručnjaka u oblasti malinarstva, i ovako je svrstao glavne uzroke krize u proizvodnji ovog voća u Srbiji:

– Nemamo dovoljno kvalitetnih matičnjaka iz kojih bi izlazio zdrav sadni materijal. S druge strane, proizvođači se teško odlučuju na uvođenje novih sorata a svetsko tržište zahteva velike i slatke plodove. Povrh svega, naši malinari nerado udružuju posede, ostajući verni svom voćnjaku od pet ari. Dok se sve to ne promeni, ne može da bude napretka u srpskom malinarstvu.

Da problem bude veći, prošlog leta je zabeleženo sušenje malinjaka na desetak hektara u okolini Arilja, ali ne zbog suše već radi zdravstvene neispravnosti sadnica. Komisija sastavljena od stručnjaka čačanskog instituta pregledala je, na primer, jedan zasad od tri hektara u Stupčevićima i „na korenu svih pregledanih biljaka uočila guke i kvržice koje upućuju na postojanje bakterijskog oboljenja – rak korena”. Vlasniku je predloženo da povadi i spali celokupni zasad. Pošto je reč o sadnicama uvezenim iz Engleske, uzorci obolelih biljaka upućeni su u laboratoriju na Ostrvo, odakle je stigao izveštaj da su nalazi i za stabljiku i za koren negativni.

– Pored spornog zasada podignut je još jedan takođe sa sortom tjulamin, ali su sadnice kupljene kod drugog proizvođača, i on je bio izvanrednog kondicionog stanja. Dakle, problem postoji, a mogao bi da bude izbegnut kada bi naša fitosanitarna inspekcija poštovala sve standarde prilikom izdavanja ulaznih odobrenja – kaže mr Leposavić.