Ni traga od Rusa i šljiva

Čačak – Preduzeće „Poljootkup” isporučilo je 28. novembra 2009. godine 20 tona suvih šljiva kupcu iz Rusije, i od tada nema ni šljiva ni kupca. Danas je tačno tri godine od tog neslavnog posla ali jedan od suvlasnika, Miloljub Đokić, još nije izgubio nadu da će ući u trag dužniku.

– Bio sam u našim ministarstvima za pravdu i poljoprivredu, u ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, pisao ambasadoru Konuzinu, putovao u naše poslanstvo u Moskvu i razgovarao sa ambasadorkom Jelicom Kurjak, ali je sve prošlo bez rezultata. Ne mogu da shvatim da niko ništa ne može da učini, ni tužilaštvo, ni sud ni država. I pored svega, ne predajem se – kaže Đokić za „Politiku”.

Pre dve godine ponadao se da bi slučaj mogao da bude rešen, jer je tada pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović obavestio „Poljootkup” da je kupac Aleksandar Nikitovič Dirsu zakinuo još 67 pojedinaca i preduzeća iz Srbije. U toj poruci iz Ministarstva kaže se:

„Vaša nenaplaćena potraživanja bila su predmet razgovora ministra dr Saše Dragina sa ambasadorom RF u Beogradu, kada je dogovoreno da ovo ministarstvo informaciju sa priloženim dokazima dostavi Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U skladu sa postignutim dogovorom, ministar dr Saša Dragin uputio je pismo ministru pravde Snežani Malović i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću. O daljem postupanju i dobijenim informacijama bićete blagovremeno obavešteni”.

Od tada kao da je pao veo zaborava na kamion suvih šljiva iz šumadijskog sela Bresnice, i sve druge nestale kamione. Đokić tvrdi da je Dirsu isporučiocima iz Srbije ostao dužan oko 1,2 miliona evra.

Pomenuti ruski državljanin je, kao vlasnik i direktor firme „Grin natural fud grupa” iz Beograda (Nehruova 142/21), petnaest puta dolazio u Čačak, upoznao se sa vlasnicima „Poljootkupa” i, posle potpisanog ugovora u novembru 2009. preuzeo 20 tona suvih šljiva po ceni od 2,30 dolara za kilogram. Utovario je robu u kamion i ostavio bezvrednu menicu jer se kasnije ispostavilo da se pečat na tom dokumentu ne slaže sa deponovanim kod Pro kredit banke.

„Poljootkup” je jedan od vodećih proizvođača i izvoznika suvih šljiva iz Srbije, sa iskustvom u ovakvim poslovima. Zato je, pre isporuke, provereno poslovanje firme „Grin natural fud” i pokazalo se da je besprekorno. Obrt u 2006. godini iznosio je milion dolara a dve godine kasnije bio je dva puta veći, bez ijednog zastoja u plaćanju, a vlasnici su ljudi iz Srbije. Međutim, firmu sa takvim bonitetom prodali su Rusu i ona je veoma brzo, sada kao jednočlano društvo sa upisanim kapitalom od svega 500 evra, prevarila mnoge proizvođače po Srbiji.

Đokić je našim i ruskim nadležnim organima dostavio informacije o uvozniku u Rusiju (firma „S – Logistik” iz grada Tvera), broj Dirsuovog pasoša izdatog u RF i podatke dobijene od vozača Dušana Bajčetića iz Užica.

– Obavestio nas je da su ga na kvantaškoj pijaci u Moskvi sačekali Dragan Jovanović iz Slankamena i Dobrosav Nikolić iz Šapca, koji je i bio vlasnik firme „Grin natural fud” do septembra 2009, kad je preduzeće ustupio Aleksandru Nikitoviču Dirsuu. Pomenuti su prodali robu sa kamiona za gotovinu. Pozvali smo Jovanovića koji je rekao da je robu primio i da je samo pomagao Nikoliću da se proda.

Na svu štetu, i troškove koji su usledili, vlasnici „Poljootkupa” imali su još jedan belaj. Naime, marta 2010. godine Privrednom sudu u Beogradu uplatili su 98.566 dinara na ime sudske takse za prinudnu naplatu sa računa „Grin natural fuda”. Ali, račun je već bio blokiran, naplata nemoguća a sud je taksu ipak zadržao. Drugi suvlasnik „Poljootkupa” Đuro Avramović zatražio je od Privrednog suda povratak novca datog za taksu, navodeći: „Prosto je neverovatno da vi kao državni organ unapred naplatite svoj rad bez obaveze da izvršite ono što se od vas traži”. Međutim, sudija je pre dva meseca otpisao Avramoviću, uz negativan odgovor, razume se: „Taksa se vraća samo u slučaju ako je uplaćeno više, i ako je reč o neosnovanoj prinudnoj naplati sudskih taksa”.

Đokić i Avramović nastavljaju potragu za neuhvatljivim Rusom.