Škrta ponuda banaka

Godinama su se banke u Srbiji utrkivaleu tome koja će u Nedelji štednje da ponudi najviše kamatne stope i prikupi najviše depozita. Donedavno su kamate na štednju u evrima išle i do neverovatnih osam odsto na godišnjem nivou.Ako bismo na ovih osam odsto preračunali opravdanost štednje, onda je ona zaista bila višestruka. Ukoliko uzmemo da je prosečna inflacija u Evropskoj uniji bila oko dva odsto, onda je sve jasno – ne samo da smo sačuvali inicijalnu vrednost novca, već smo i dobro zaradili, i to realnu kamatu od oko pet odsto.

Međutim, ove godine je situacija malo drugačija, po već viđenom prošlogodišnjem scenariju. Uticaj Narodne banke Srbije, koja je i ove godine zagovornik teorije da kamatne stope na štednju treba da budu manje, očigledan je, jer je većina banaka upravo smanjila kamatne stope na depozite.Naime, do 31. oktobra većina banaka je bila škrta na rečima, povodom ponude za Nedelju štednje. Bez velike medijske pompe, letaka, bilborda i ostalih reklamnih aktivnosti, ova Nedelja štednje je počela mirno, ačini se završila još mirnije.

Bez iznenađenja

Kako se i očekivalo, nije bilo iznenađenja u pogledu visine kamatnih stopa, jer je većina banaka ili smanjila već postojeće kamate ili zadržala iste bez ikakvih promotivnih aktivnosti. Samo nekoliko banaka je uz puno uvažavanje upozorenja centralne banke izašlo na tržiše sa višom ponudom, ali je i to kratko trajalo.Naime, već po isteku prve nedelje novembra usledilo je upravo ono očekivano, još jedno smanjenje kamatnih stopa. Očigledno, jedan broj banaka koji je izašao sa malo višim ponudama napravio je odličan marketinški potez i konkurentnom ponudom privukao klijente, koja je posle svega par dana promenjena, i to smanjenjem kamatnih stopa.

Nasuprot tome, banke koje su ostale verne upozorenju centralne banke na tržište su izašle sa novim štednim proizvodima i pogodnostima uz te proizvode. Mogli smo da biramo – da li ćemo dobiti platnu karticu kod jedne banke ili osiguranje domaćinstva kod druge banke. Čini se da su bankari upravo najviše ciljali na kategorije posebnih oblika štednje, jer su najveće promotivne aktivnosti bile u vezi sa štednim proizvodima. Kod posebnih oblika štednje (npr.štednja sa isplatom kamate unapred, rentna štednja, štednja sa povlačenjem sredstava bez razoročenja) EKS je bionajviši, čak i kada je reč o štednji u evrima.Iako je EKS išao čak i do 6,34 odsto u prvoj nedelji novembra, prosečan EKS na štednju u ovogodišnjoj Nedelji štednje na rok od šest meseci je 3,42 odsto, odnosno za štednju na rok od 12 meseci 3,99 odsto.

Zašto potenciramo EKS? Jednostavno, kada pričamo o deviznoj štednji, on je jedini relevantni podatak kojim realno možemo izračunati koliki će nam biti prihod od kamate, jerza deviznu štednju moramo državi platiti porez na prihod od kapitala koji od prvog oktobra ove godine iznosi 15 odsto. To je ono što su pojedine banke pokušale da izbegnu oglašavajući nominalnu kamatnu stopu (bruto stopu), kako bi privukle klijente. Rekli bismo da su proširili portfolio depozita dovođenjem u zabludu klijenata, jer je opravdanje i više nego logično za bankare – banka vam daje visoku kamatnu stopu na štedni ulog i ona nije kriva što se mora platiti porez državi.

Neatraktivna štednja u dinarima

Ove godine Nedelja štednje je potpuno promašila, kada je u pitanju dinarska štednja, jer je ponuda velike većine banaka za dinarsku štednju ispod stepena inflacije u Srbiji, što znači siguran gubitak ako štedite u dinarima. Naime, da bismo makar sačuvali vrednost uloženog novca, kamatna stopa na štednju mora biti najmanje jednaka stopi inflacije.

Samo jejedna banka od ukupno 31 koliko posluje na tržištu Srbijedalaponudu veću od stope inflacije, ali to očigledno nije dovoljno da se poveća poverenje u domaću valutu. Nivo dinarskih depozita u ukupnim depozitima samo je dva odsto, što znači da je dinar još daleko od pravog puta, a da su efekti procesa dinarizacije skoro pa nikakvi.

Ono čemu je posvećeno najmanje pažnje jeste štednja u ostalim stranim valutama. Iako smo svi uglavnom zavisnici od evra, ova Nedelje štednje je imala i konkurentne ponude kako za švajcarski franak, tako i za britansku funtu. Upravo je savet svih ekonomskih stručnjaka da u vreme krize treba štedeti u dve, tri valute i uskladiti valute štednje sa potrošnjom.

U slamaricama tri milijarde

I bez obzira na nespornu činjenicu da kamatne stope na depozite padaju, interesovanje za štednju ipak ne jenjava. Procena je da građani Srbije po raznoraznim slamaricama drže skrivene još najmanje tri milijarde evra, koje bi ipak bile sigurnije u bankama.

Kako smo i dalje zemlja koja ima najviše kamatne stope na depozite u Evropi i regionu (Crna Gora, koja je jedina od zemalja iz regiona imala nešto više stope na štednju od Srbije, nedavno je ograničila maksimalne kamatne stope na kredite i depozite i izjednačila se sa srpskim nivoom), ovu činjenicu treba iskoristiti kako bi se i te štediše privolele da štede u bankama.

Trend pada kamatnih stopa na štednju će se svakako nastaviti, makar dok se ne izjednačimo sa prosečnim stopama u zemljama iz regiona, što nikako ne treba da utiče na smanjenje štednje u bankama.

-------------------------------------------

Štedna knjižica iz 1937. godine

Najstarija štedna knjižica na konkursu finansijskog portala „Kamatica” bila je iz 1937. godine, a vlasništvo je Leposave Mirosavljević iz Beograda.

– Kada sam imala 11 meseci, moj otac je otvorio štednu knjižicu na moje ime. To je bilo prirodno u našoj porodici, jer su mi otac i majka već imali štedne knjižice i polagali svoju ušteđevinu u banku – rekla je vlasnica knjižice stare 75 godina, a nagrada je depozit od 500 evra, oročen na šest meseci i kamatna stopa od 75 odsto u Alfa banci. Portal „Kamatica” dodelio je nagrade i u kategorijama „najinteresantnija fotografija štedne knjižice” i „najlepša priča o štednji”.