Malo ulaganja, ogromna ušteda

Kada rešite da kupite porodičnu kuću, ne dajte da vas zavedu samo lokacija i izgled – tražite informaciju o njenoj potrošnji! Kako savetuju u Građevinskoj direkciji Srbije, važnije od lokacije i "šminke" jeste kako je kuća "obučena". Njeno odelo su spoljna termoizolacija, zaptivenost prozora, pasivni sistem izmene vazduha... Ovi parametri se danas lako mere, a njihovom analizom se tačno vidi koliko energije kuća troši na grejanje ili hlađenje, i da li je, rečju, isplativa ili ne. Štedljive kuće su već nekoliko godina prioritet graditelja u razvijenim zemljama. Potrošnja energije za zagrevanje ovih objekata pada iz godine u godinu, a ove inovacije konačno pionirski stižu i kod nas.

– Pasivna (štedljiva) kuća nije bauk, niti je za nju potrebno puno više novca nego za običnu kuću. To je kuća sa konceptom da se postigne najviši termički komfor uz najmanje troškove energije. Košta samo pet do 10 odsto više u odnosu na standardnu kuću, a donosi uštedu energije do čak 10 puta! Prosečna kuća (ili zgrada) u Srbiji godišnje troši oko 150 do 200 kilovat-sati po metru kvadratnom. Uz samo nekoliko građevinskih ideja, potrošnja te energije se obara na samo 15 kilovat-sati po metru kvadratnom kod pasivne kuće! A kada već dođete u situaciju da trošite tako malo, grejanje ili hlađenje neće biti vaš problem broj "1", jer je reč o znatno manjoj količini energije. Nju lako možete da dobijete iz sunčeve energije (kolektorima), biomasom, gasom, ili čime već odaberete jer ta potrošnja neće biti velika. Dom ćete lako i jeftino, a vrlo kvalitetno, zagrejati ili po potrebi hladiti leti – kaže mr Dejan Vasović, zamenik direktora Građevinske direkcije Srbije.

Do toga se stiže sledećim koracima, uz napomenu da se svi radovi (sem zamene prozora) rade isključivo spolja na fasadi objekta, pa nema nikakvih unutrašnjih lomljenja, ni kršenja.

Prvi korak je ugradnja termoizolacije od 25 do 30 santimetara tako da koeficijent prolaska toplote ne prelazi 0,15 vati po kvadratnom metru. Kuće i zgrade u Srbiji imaju izolaciju u proseku od pet do 10 santimetara. Ugradnja bolje termoizolacije nije toliko skupa koliko se kod nas to misli. Tih dodatnih 20-25 santimetara staje manje od, na primer, cene radova bojenja fasade objekta.

Drugi korak je da prozori na pasivnoj kući moraju biti bolji nego što je to sada u praksi u Srbiji. Klasični drveni prozori imaju U-faktor (koeficijent prolaska toplote kroz građevinski materijal) 2,6; noviji bolji prozori 1,7; a još bolji, sa staklima punim inertnog gasa – 1,2. Kod pasivnih kuća U-faktor je 0,8! Staklo je obično troslojno pa na taj način možete na kući da imate velike zastakljene površine i puno više svetlosti nego u "običnoj" kući. Dobra zaptivenost prozora je od ključne važnosti za još jednu mogućnost ovih superdomova – pasivni sistem izmene vazduha (rekuperacija)! Naime, stari potrošen vazduh se kroz poseban uređaj – izmenjivač toplote – izbacuje napolje, a novi vazduh se filtrira i predgreva da bi bio topliji pa ga je lako dodatno zagrejati. Ventilatori kojima se ovo radi, takođe, troše malo energije.

Svim građanima koji reše da sami krenu u "avanturu" energetskog poboljšanja doma i zatraže pomoć, Direkcija će davati besplatne savete. Postoji i mogućnost ispitivanja kvaliteta termoizolacije u kući. Ta ispitivanja se rade uređajem za merenje zaptivenosti prozora i posebnom termo-kamerom.

U duhu promocije koncepta štedljive kuće, Direkcija će na svom štandu na predstojećem Sajmu građevinarstva u Beogradu poklanjati i novu brošuru "Pasivna kuća", bogatu pojašnjenjima.