Uz sreću i mnogo rada

Koliko je danas u Srbiji teško objaviti album može se čuti od manje-više svakog domaćeg muzičara. A ako neki pevač ili sastav kojim slučajem pokuša svoje pesme da objavi u inostranstvu, situacija postaje još komplikovanija.

No, čini se da su poslednjih godina strane izdavačke kuće zainteresovanije za muziku koja dolazi sa ovih prostora. U prvom redu to se odnosi na naše umetnike koji sviraju etno i world music. Kada je reč o pop i rok muzici primeri onih koji su uspeli da nađu izdavača van naših granica mnogo su ređi. Ipak, i u tim žanrovima nekoliko izvođača, poput Željka Joksimovića i grupe "No Smoking Orchestra", koji govore da i na tom polju postoje naši muzičari koji imaju šta da ponude svetskoj publici.

Željko Joksimović već je učestvovao na nekoliko kompilacija američke izdavačke kuće Vorner, dok Nele Karajlić i "No Smoking Orchestra" pune koncertne prostore od Buenos Ajresa do Pariza.

Među onima koji su se posvetili žanru world musica, a koji su objavili album u zapadnoj Evropi svakako su Bilja Krstić i grupa "Bistrik". Njihov naslov "Tarpoš" nedavno se pojavio u prodavnicama u izdanju nemačke kuće Intuition Schott Music. U izjavi za "Politiku" Bilja Krstić kaže da je za naše izvođače veoma teško da se probiju na evropsko tržište jer je produkcija velika. Na pitanje kakav je bio put "Tarpoša" do svetskih prodavnica, Bilja Krstić odgovara:

– Mi smo mnogo puta preko interneta slali naše materijale za učešće na festivalima, pa je tako došlo i do kontakta sa jednim Nemcem kojem se dopalo to što smo uradili. On nam je dao preporuku da se obratimo ljudima iz Intuition Schott Musica i uz to im je i sam rekao da obavezno preslušaju "Tarpoš". To je za nas bila srećna okolnost jer u velikim izdavačkim kućama ima mnogo materijala koji nikad ne budu preslušani.

Bilja Krstić kaže da je najvažnije da se stranim izdavačima muzika koju čuju pre svega učini nesvakidašnjom i kvalitetnom, ali na to da li će objaviti album ili ne utiče i faktor sreće. Naša sagovornica smatra da, iako imamo odlične pop i rok muzičare, oni zbog jezičke barijere i ogromne konkurencije koja postoji u ovim žanrovima ne mogu da naprave zapaženije karijere na Zapadu.

Dragan Ristić, lider i pevač grupe "Kal", koja je takođe objavila album za jednu nemačku izdavačku kuću, kaže da zapadnom tržištu treba nuditi autentičan i originalan zvuk.

– Ako govorimo o našem rokenrolu, mislim da se ovde posle novog talasa iz osamdesetih, koji je bio nešto najbolje što se dogodilo u domaćoj rok muzici, nije pojavio bend ili pevač koji bi mogao da skrene pažnju svetske publike. To jedino ne važi za Neleta Karajlića i "No Smoking Orchestra" kojima na koncerte u svetskim metropolama dolazi izuzetno veliki broj ljudi, i to zbog toga što je njihova muzika veoma specifična. Slična stvar je i sa pop muzikom. Ako ne računamo Zdravka Čolića, ovde odavno nije bilo velike zvezde. Zato u inostranstvu dobro prolaze ljudi koji sviraju etno muziku jer, na primer, Italijanima ne možete prodati picu, ali im zato možete ponuditi gibanicu i njima će se to verovatno svideti.

Lider "Kala" kaže da su naši umetnici koji se bave world musicom u prednosti, jer ljudi sa Zapada vole melos i ritam sa ovih prostora, kao i da su domaći filmovi koji su u Evropi bili popularni i u kojima ima mnogo autentičnog balkanskog i romskog zvuka mnogo pomogli da ta vrsta muzike dođe do najšire publike.

– Sreća u ovom poslu veoma je važna, jer ako vas čuje neko kome se učini da je to što svirate originalno možda možete nešto i da uradite. "Kal" je objavio album u Nemačkoj, što je za nas veliki uspeh. No, tome je doprinela i trenutna popularnost muzike sa ovih prostora, a ja često kažem da smo se našli u pravo vreme na pravom mestu.

Domaći rok sastavi nemaju često priliku da nastupaju pred publikom van prostora bivše Jugoslavije. Beogradski bend "Eyesburn" pre nekoliko godina svirao je sa grupom "Soulflaj" na njihovoj evropskoj turneji. Aleksandar Petrović, bubnjar "Eyesburna", kaže da je to bila odlična prilika da bend ostvari kontakte sa stranim izdavačima.