Prijava promene poreskog obveznika

U praksi se često mešaju porez na imovinu i porez na prenos apsolutnih prava. Porez na imovinu je trajnog karaktera, njegova visina se utvrđuje na godišnjem nivou, a plaća se kvartalno, što znači tromesečno. Porez na promet apsolutnih prava plaća se jednokratno, samo pri kupoprodaji ili drugom načinu prenosa nepokretnosti sa jednog lica na drugo.

Kupac ili sticalac podnosi nadležnom poreskom organu dve prijave, jednu za porez na imovinu (godišnji porez) i jednu za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava. U prvom slučaju, porez ostaje isti, samo se menja lice koje postaje poreski obveznik i koje dalje nastavlja da plaća porez. Ovaj porez je vezan za samu nepokretnost i plaća se sve dok nepokretnost postoji.

U drugom slučaju, porez je vezan za promet nepokretnosti, odnosno prenos apsolutnih prava na nepokretnosti, što znači za pravni posao. Ako prometa i prenosa nema, nema ni ovog poreza. Poreski obveznik po zakonu je prodavac, ali ga plaća kupac ako je ugovorom preuzeo tu obavezu. Ako je poreski obveznik oslobođen plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, on je i dalje u obavezi da podnese prijavu kojom postaje poreski obveznik poreza na imovinu.

Može da se desi da kupac ne podnese prijavu poreza na imovinu, pa se kao poreski obveznik i dalje vodi prethodni vlasnik. Ukoliko novi vlasnik ne plaća porez, raniji vlasnik može da dođe u situaciju da ga poreska uprava tereti za neplaćeni porez i zateznu kamatu, a dok on dokaže da nije više u posedu nepokretnosti, može da dođe do prinudne naplate. U tom slučaju mora tražiti nadoknadu od novog vlasnika, a to u praksi uvek dovodi do problema.