Gurović: Zvezda mi je donela sreću

Ako si bio vrhunski igrač, a želiš da ostvariš i uspešnu trenersku karijeru, zaboravi šta si mogao da uradiš na terenu. To je zamka u koju upadaju mnogi asovi, jer te do vrha može odvesti samo razmišljanje glavom trenera. Ovo nepisano pravilo upravo je vodilja Milanu Guroviću koji je u klubu koji mu leži na srcu dobio priliku da učestvuje u stvaranju tima koji bi posle mnogo godina mogao da na Mali Kalemegdan donese trofeje.

U sećanju je njegova izjava od pre tri godine kada je po povratku iz Turske odlučio da okači patike o klin.

„Želeo sam da završim karijeru u Zvezdi, ali pošto to nije moguće, nemam više motiva da igram”.

Vukoičić i Rakočević „lokomotive”

A i te kako je, iako je bio u 34-toj, mogao još da pruži na terenu i pomogne mladom timu „crveno-belih”, a igrao bi čak i za džabe. Nije bio ni u planovima kada je završio Višu trenersku školu i jasno stavio do znanja da u Zvezdi želi da raste i kao stručnjak. U međuvremenu je postao žestok kritičar i „voks populis” razočaranih Zvezdinih navijača koji su vapili za promenama. Nije se libio da „potkači” i predsednika Nebojšu Čovića koji je isticao da su vrata zvezdašima širom otvorena, ali da ima vremena za Gurovića. Ipak, minulog leta ponovo je „obukao” crveno-beli dres, imenovan je za pomoćnog trenera, a Zvezda je počela da raste. To je Guroviću i najjači utisak godine koju smo ispratili.

– Zvezda mi je donela sreću, jer opšte je poznato koliko sam želeo da se vratim. Zahvalnost dugujem Nebojši Čoviću i Aleksandru Vučiću, kao i svim ljudima iz uprave koji su napravili ozbiljan klub i prepoznali da u Zvezdi mora da bude mesta za njene ljude, nekadašnje asove. Znam da sam na početku novog puta, ali verujem da uz sve ono što me je vodilo i kroz igračku karijeru – talenat, rad i usavršavanje, mogu da ostavim trag u voljenom klubu i našoj košarci – ocenio je Gurović.

Zvezda je uspela za kratko vreme da konkurentima „ukrade” šou. Drugoplasirana je u ABA ligi, u drugu rundu Evrokupa plasirala se kao prva u grupi, igra najlepšu košarku i najgledanija je ekipa u regionu. Iako nema igrača koji nije istakao Gurovićev učinak u napadačkom progresu ekipe, on nedvosmisleno ukazuje na glavnog „krivca” što su „crveno-beli” postali košarkaški hit.

– Vlada Vukoičić je preporodio Zvezdu i to stvarno iskreno mislim. Jedan je od najtalentovanijih evropskih trenera, a rezultatski dokazan. Mi sa strane smo tu da ga dopunjavamo i radom na finesama pomognemo igračima da dostignu optimum – objasnio je Gurović.

Nema dilemu ko je lokomotiva na parketu. Igor Rakočević je uradio upravo ono što je Gurović želeo pred kraj karijere.

– Šta da pričam o Rakočeviću kao igraču? Dovoljno je da istaknem da je tri puta bio najbolji strelac Evrolige, što je apsolutno fantastično. Naše poznanstvo traje 14 godina, u reprezentaciju smo doživeli nezaboravne trenutke. Zvezdi je doneo iskustvo i neverovatan napadački repertoar. Svakodnevno pričamo, pita za savet iako je po košarkaškom rejtingu čudo. Prvi je na treningu iako mu je 35, a mladi gledaju i prate ga.

Gradim sopstveni trenerski stil

Gurović je imao sreću da ga u igračkoj karijeri koja je trajala skoro dve decenije treniraju najbolji naši i evropski stručnjaci. Od svakog je naučio nezaboravne lekcije, kao i od onog koji ga je „izmislio”, doveo u Grčku kada je imao samo 16 godina, Kostasa Politisa, selektora evropskih prvaka iz 1987. To iskustvo dobro dođe, ali nije i dovoljno da postane uspešan trener.

– Želim da gradim sopstveni trenerski stil, da budem Milan Gurović, a za to je najvažnija praksa. Zadovoljan sam ulogom koju imam. Najviše radim sa spoljnim igračima u napadu i pomak je vidljiv jer slušaju i vredno rade. Najvažnije da shvate da napredak najviše zavisi od njih samih. Ne treba niko da im kaže da dođu znatno pre treninga i ostanu posle. Ni mojoj generaciji to nisu govorili treneri. U tome je jedina tajna uspeha – ocenio je Gurović.

Igrao je u mnogim klubovima kao stranac i dobro zna šta se očekuje od najplaćenijih košarkaša. Kaže da je Zvezda „pogodila” Amerikance, ali da Nelson, Skot i Braun još nisu ni blizu onog što mogu. Za Francuza Traorea koji bi trebalo da stigne u Beograd 2. januara, ima kratku poruku:

– Dobrodošao! Dragocen je svaki igrač koji će da se uklopi u naš sistem. Ipak, mi ne pravimo razliku između stranih i domaćih igrača. Dovoljno je pogledati minutažu i način na koji trener Vukoičić rotira i učinak, ne samo kroz statistiku. Naš cilj je da Zvezda bude od koristi i srpskoj košarci jer je najveći rasadnik talenata, kao nekad FMP. Ubrzo će to izaći na videlo. Subotić, Cvetković, Savović i Katić su reprezentativni potencijali. Imaju zapaženu ulogu u timu evropskog ranga, a najveći problem naše reprezentacije je što izuzev Krstića, Teodosića, Savanovića i donekle Bjelice, ostali igrači nisu nosioci igre u svojim klubovima. Vreme je da se to promeni.

U 2013. Milan Gurović želi da sa Zvezdom osvoji neki trofej, ali prioritet je plasman u Evroligu. Kaže da mu prija uloga „pomoćnika” i u sopstvenom domu gde je glavni „kouč” supruga Tanja koja vodi brigu o deci Dušanu (20), Milici (9), Vukmanu (6) i Dimitriju (2).

– Porodica je moje najveće blago. Ponosan sam i zahvalan Tanji što mi je rodila četvoro dece i što me podržava u poslu. A, kaže i da mi lepo stoji odelo...