Davanje kao najlepše primanje

Zadužbinarski duh u Srbiji opstaje više od osam vekova. U našem narodu malo je istorijskih perioda koje nisu odlikovali vizionari koji su svoj ugled ili imetak zaveštali potomstvu. Reč je o dragocenom obliku individualne kulturne inicijative da se ljudima, narodu i zemlji – aktom slobodne volje – ostavi neko dobro koje će dobru služiti.

Počev od XII veka, „carske” zadužbine su u periodima stradanja, kao i u vremenima uspona i blagostanja, okupljale narod oko ideje činjenja dobročinstva, širenja pismenosti, razvoja kulture, tolerancije i razumevanja među ljudima, trajno služeći narodu „za opštu polzu i potrebu”, za „patriotske celi”, „da bi kome bile za dušu i pomen”.

Težnja ka zadužbinarstvu u Srbiji nije se prekinula ni pod turskom vlašću, pri čemu se, kako beleži sam Vuk Karadžić, ispoljavala u novim, gotovo simboličkim formama. „Najveća je zadužbina načiniti namastir, ili crkvu, kao što su srpski carevi i kraljevi gradili, ... načiniti ćupriju na kakvoj vodi, ili preko bare, kaldrmu po rđavu putu, gladnog naraniti, žednog napojiti...”, piše Vuk u „Srpskom rječniku” 1818. godine.

Nažalost, društvene i političke prilike posle Drugog svetskog rata dovele su do velike krize i marginalizacije zadužbinarstva. Zadužbine su smatrane nepodobnim, a velikom broju je onemogućen rad i imovina oduzeta. Uprkos ovako teškim uslovima, neke zadužbine veoma uspešno ostvaruju osnovne ciljeve i misiju zbog kojih su osnovane: Kolarčeva, Vukova, Andrićeva, Dositejeva, Desankina, Zadužbina Andrejević…

Nekadašnji zadužbinari, iako često polupismeni, sa tek nekoliko razreda osnovne škole, imali su razvijen osećaj pripadnosti svom narodu i moralnu potrebu da vrate društvu deo imetka koji su stekli. Među današnjim bogatašima, retki su oni kod kojih je ova tema dospela na dnevni red. Nisu urodile plodom ni molbe bivšeg, a ni sadašnjeg predsednika Republike.

Neki se privrednici žale da poreske olakšice nisu dovoljno motivišuće, a neki još nisu obezbedili vile na Dedinju ili jahte na primorju, pa će otadžbina morati još malo da se strpi. Dobitnica novoustanovljene nagrade za mecenatstvo i donatorstvo u kulturi, gospođa Madlena Cepter, efektno je poentirala: „Ko želi nešto da napravi – nađe načina, a ko ne želi – nađe izgovor!” Valja podsetiti i na prošlogodišnje obećanje predstavnika „Delta holdinga” da će od 2013. godine za društveno korisne projekte izdvajati 10 odsto profita. U godini u kojoj je planirani budžet za kulturu sveden na 0,62 odsto, ovakve donacije su više nego dobrodošle! Samo se nadamo da nepredviđena dešavanja neće uticati na ovu odluku.

Savremena Srbija i njena budućnost suočeni su sa važnim državnim zadatkom: izgraditi društvenu savest i zakone kao trajne garante filantropije u zadužbinarstvu kako nijedan oblik vlasti ni promena vladajućih garnitura ne bi ugrozili pravo raspolaganja zadužbinskom imovinom i afirmaciju duha dobročinstva.

Naš jedini nobelovac, Ivo Andrić, ovako završava roman „Na Drini ćuprija”, koji je svojevrsna zadužbina o zadužbini: „Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih, a duševnih ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne građevine da bi zemlja bila lepša i čovek na njoj živeo lakše i bolje”.

Marija Aleksić, Docent dr, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzitet

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Nekad smo imali zadužbinare, a sada zadužinare.

• Kolarac, Kapetan Miša i Sima Igumanov su, srećom, živeli u periodu između dva gospodara Vučića.

• Današnji bogataši su bezdušni. A neki su još gori.

• Kolarac i Kapetan Mišino zdanje svedoče da su ovde nekad živeli i rodoljubivi bogataši.

• Josip Broz nije ni sanjao da će njegovu zadužbinu, Beli dvor, sada koristiti monarhisti i nenarodni elementi.

• Jeste da kradu, ali svoju imovinu ostavljaju svom narodu: svojoj ženi i deci, svojim ljubavnicama...

• U skladu sa svojim karakterom, neki tajkuni bi mogli narodu da sagrade javne klozete.

• Neki bogataši bi ostavili zadužbine, ali se plaše da se ne ofiraju.

Dragutin Minić