Karnevali za zadovoljstvo svih čula

Kada se pomene reč karneval prvo se pomisli na karneval u Riju, koji se smatra prema rečima Brazilaca „najspektakularnijim događajem i najvećim šouom na planeti Zemlji”.

Više od milion stranih i domaćih turista svakog februara hrli u ovaj grad kako bi prisustvovali petodnevnoj svečanosti, čiji je vrhunac povorka škola sambi na sambodromu. Svetlucavi, maštoviti i šareni kostimi i pokretne scenografije defiluju pred očima posmatrača, dok muzika pokreće svaki deo tela na ples.

Ali šta je, zapravo, značenje karnevala?

Karneval, reč koja vodi poreklo od italijanskih reči carne levare – ukloniti meso ili carne vale – zbogom meso, označava period u kojem je zabranjeno jesti meso, odnosno period uoči uskršnjeg posta.

Obeležava se, uglavnom, tokom februara i marta i sastoji se od parade, tokom koje se učesnici maskiraju i vesele, plešu i prikazuju cirkuske i druge veštine. Bliski su rimokatoličkoj crkvi, pa su veoma popularni u katoličkim zemljama.

Uskršnji post (traje 40 dana) je religijski običaj koji seća na Isusove muke u pustinji, u kojoj je prema jevanđeljima proveo 40 dana. U to vreme je zabranjeno javno se veseliti i konzumirati namirnice poput mesa, mleka, masti i šećera, pa je tako karneval poslednja prilika za ovakva zadovoljstva.

Proslave karnevalskog tipa nisu bile isključivo vezane za hrišćanstvo, već su postojale i u doba starog Rima. Neki istoričari smatraju da poreklo italijanskog karnevala treba tražiti u proslavljanju saturnalija ili dionizijskim običajima kod Grka (Dionis je bio bog plodnosti, vegetacije, života, vina i uživanja, a zabave u njegovu čast su podrazumevale raskalašnost i konzumiranje velikih količina alkoholnih pića).

Saturnalije su bile drevni rimski festival održavan u čast Saturna, boga poljoprivrede. Proslavljao se prinošenjem žrtve u Saturnovom hramu na rimskom forumu i javnim gozbama, koje su podrazumevale razmene poklona, stalne zabave i karnevalsku atmosferu. Društvene norme su u potpunosti bile ignorisane – kockanje je bilo dozvoljeno i gospodari su služili svoje robove.

Prvi karnevali su se pojavili u Italiji i odatle proširili u Španiju, Portugaliju i Francusku. Iz Francuske, tradicija karnevala se širi na nemačku Rajnsku oblast i Nju Orleans u Severnoj Americi. Iz Španije i Portugalije karnevalski običaji „putuju” u Latinsku Ameriku.

Glavni zimski događaj (od polovine februara do druge nedelje marta) francuske rivijere je karneval u Nici. Svake godine stotine hiljada posetilaca oseti čari ove raskošne zabave. Velika šarena parada, čiji su učesnici ogromni likovi iz crtanih filmova, stvarnog života ili jednostavno iz mašte, proteže se duž glavnog gradskog šetališta. Ono što ne sme da se propusti je, svakako, parada cveća. Prelepe devojke u kostimima napravljenim od cveća, prolazeći pored gostiju, prosipaju najlepše cvetove – mimoze, gerbere, ljiljane. S pravom se može reći da su umetnost i kreativnost glavno obeležje ovog karnevala.

Venecijanski karneval, čuven po maskama koje predstavljaju svojevrsna umetnička dela, održava se svake godine polovinom februara i jedan je od najposećenijih. Neverovatni kostimi, muzika i igra vraćaju posetioce u prošlost i upotpunjuju doživljaj. Jedan od najvažnijih segmenata karnevala je biranje najbolje (i najoriginalnije) maske.

Karneval u italijanskom gradu Vijaređu je, takođe, vredan pažnje. Tokom mesec dana na aveniji Vijaređo, tik uz obalu, održavaju se maskirane igranke i parada pokretnih platformi koje „nose” karikature popularnih osoba, poput političara, sportista i zvezda šou-biznisa.

Stela Lolić