Vorhol je pogrešio za samo deset minuta

Umesto 15 minuta slave, koliko je Vorhol predvideo da će pripasti svakome, danas možemo da govorimo o pet ili samo dva minuta popularnostikoje uživa korisnik društvenih mreža ili učesnik rijaliti programa, kaže kulturolog i analitičar medija Maja Vukadinović koja je nedavno odbranila doktorsku tezu „Medijska kultura: zvezde i publika u savremenom potrošačkom društvu”.

Vukadinovićeva, inače dugogodišnja novinarka i saradnica brojnih listova i magazina, u disertaciji odbranjenoj na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu primećuje da je Endi Vorhol bio u pravu kada je rekao da će svi na trenutak postati zvezde. Taj trenutak je, zahvaljujući internetu, još i kraći nego što je on predvideo.

– Ako na „Fejsbuku” ili „Tviteru” postavite komentar ili fotografiju, izazvaćete interesovanje. Vaši prijatelji će „lajkovati” vaše slike, hvaliti vas kako ste se obukli i tako ćete postati zvezda na dan, sat ili minut. Zavladao je novi koncept slave koji podrazumeva „selebritizaciju” običnih ljudi. Zahvaljujući rijaliti programima, „Jutjubu” i blogovima gotovo svako može da izađe iz anonimnosti i nakratko doživi popularnost – objašnjava naša sagovornica

Zbog pojavljivanjima u rijaliti programima i muzičkim takmičenjima poput „Ja imam talenat” ili „Prvog glasa Srbije” čak i, dodaje Vukadinovićeva, potpuni autsajderi kao što su Miki Đuričić, Ekrem Jevrić ili Suzan Bojl dobijaju svojih pet minuta.

– Oni su takozvani celetoidi, dakle ne prave zvezde koje traju, već učesnici rijaliti programa, starlete, polumanekeni, devojke i momci poznatih ličnosti i vlasnici jednog hita koji se pojave, blesnu i bivaju zaboravljeni.

I pored toga što lažna zvezda ne ostavlja trag u kulturi, mediji joj pružaju ogroman prostor. Njima je stalno potrebna makar i najmanja zvezdica zbog koje će ljudi kupovati novine, gledati TV ili posetiti sajt.

– Pogledajte samo zabavne rubrike domaćih listova. Videćete da češće pišu o nevažnim, kvazidomaćim zvezdama nego o svetskim imenima. Živimo u dobu površnosti i zabave. Mediji fabrikuju male zvezde da bi onda one privlačile publiku i oglašivače.

Zbog potrage za novom publikom, kaže Vukadinovićeva, i ozbiljni mediji u Srbiji i svetu se „tabloidizuju” i počinju da pišu o privatnom životu poznatih. Zvezde u medijima odgovaraju svima. Takozvani obični ljudi hrane se glamurom bogatih i slavnih, mediji povećavaju tiraž, gledanost i posećenost, a kompanije koriste poznata lica da prodaju proizvode.

– Publika se identifikuje sa zvezdama i zato slavni reklamiraju proizvode. Posebno mladi i adolescenti u zvezdama vide uzore i rado ih kopiraju.

Tu se ogledaju uticaj i odgovornost medija. Kim Kardašijan i Paris Hilton nemaju profesiju, ali su zahvaljujući stalnom prisustvu u medijima postale „selebriti”. Kod Dejvida Bekama nije važno šta on radi već kakav je njegov brendirani imidž. To znači da Bekamova slava ne zavisi od veštine u fudbalu, već je povezana sa imidžom koji su stvorili industrija marketinga i mediji – smatra Vukadinovićeva.

Mediji danas afirmišu zvezde oko kojih se pripovedaju zabavne priče, dodaje naša sagovornica. Takvi su, na primer, Bred Pit i Andželina Džoli. Ljudi širom sveta čitaju o ovom paru da bi pobegli od stvarnosti i makar tako, posredno, postali deo holivudskog glamura. Istraživanje koje je Vukadinovićeva sprovela među mladima u Srbiji pokazuje da oni i sami žele da se proslave, ali ne toliko radi popularnosti ili uspeha u životu koliko radi poboljšanja svoje materijalne situacije. Njih manje zanima prepoznatljivost na ulici a više – novac.

– Mladi prate medije koji pokazuju kako slavni žive na visokoj nozi. Promovišu se hedonistički životni stil i potrošačke navike. Zbog toga su ispitanici u mom istraživanju u slavi videli ulaznicu za uživanje. Oni koji maštaju o slavi u stvari maštaju o slatkom životu – smatra Vukadinovićeva.

J. Stevanović

-----------------------------------------------------------

Nijedan naučnik nije uzor

Istraživanje je pokazalo da su mladima uzori Novak Đoković, Lejdi Gaga, Andželina Džoli i Stiv Džobs.

–Stiv Džobs se našao u ovom društvu jer simbolizuje uređaje koji mladi vole a koji su povezani sa potrošnjom –kaže Vukadinovićeva i dodaje:

– Među uzorima je malo predstavnika elitne kulture, spomenut je Orhan Pamuk i nijedan naučnik.

-----------------------------------------------------------

Stvarni superstarovi

Prave zvezde traju, kaže Vukadinovićeva, zbog čega po njoj ovakav status zaslužuju: Madona, „Rolingstonsi”, Klint Istvud, Sting, Marina Abramovič,a kod nas – Dragan Nikolić i Milena Dravić.

– Zahvaljujući „Fejsbuku” i „Tviteru”, mnogi obožavaoci danas direktno stupaju u kontakt sa svojim idolima, što je ranije bilo nezamislivo. Glumci, pevači ili njihovi timovi odgovaraju na komentare svojih fanova zbog čega se stiče utisak da zvezde ipak nisu tako daleko – smatra naša sagovornica.