Nevidljive i diskriminisane

Sonja Dakić (35), grafički dizajner, pravi ekološke pelene od bambusa. Majka je devojčice od četiri i po godine i sina od 16 meseci. Kaže da je biti mama danas u Srbiji već dovoljan izazov sam po sebi, bez obzira na to da li ste zaposleni ili ne, tako da svaka pomoć dobro dođe. A njoj je ta pomoć stigla prošlog leta, u obliku Centra za mame, prve organizacije te vrste u Srbiji.

– Volela bih da je centar postojao pre pet godina kada sam ostala u drugom stanju, ako ništa drugo, barem bi se čitava priča finansijski drugačije završila. Tada sam radila kod privatnika, plata se dobijala u dva dela – preko računa i na ruke. Sa trudnoćom je „nestao” onaj deo na ruke, a kada sam se vratila na posao, objasnili su mi da je svetska kriza i da ne mogu da me vrate na prvobitnu platu – priča nam Sonja Dakić.

Sonja je presavila tabak, dala otkaz i počela svoj biznis, a pomoć joj u tome pružaju i mame koje je i sama dovela u centar.

Ona, kaže, nije stigla da iskoristi i besplatnu Pravnu kliniku Univerziteta „Union”, sa kojim se centar povezao kako bi mamama bila pružena besplatna pravna pomoć, ali jesu mnoge druge korisnice centra.

Dr Mario Reljanović, profesor na Unionu i sekretar Pravne klinike, objašnjava da se ovde već treću godinu studenti obučavaju da pružaju pomoć u prisustvu advokata. Na naše pitanje sa kojim problemima su im se obraćale mame, on odgovara da su uglavnom u pitanju dve vrste slučajeva – davanje informacija u smislu kako da se ostvari neko pravo (uglavnom se radi o porodiljskom odsustvu, odsustvu radi nege deteta, bolovanje u toku trudnoće…), a druga grupa se odnosi na kršenje zakona i tu se uglavnom radi o slučajevima diskriminacije.

– Najčešće je bilo reči o diskriminaciji pri zapošljavanju ili u odnosu na prekid radnog odnosa prema ženama koje su ostale u drugom stanju ili planiraju da ostanu u drugom stanju, počevši od nedozvoljenih pitanja na razgovorima za posao – da li su udate, da li planiraju porodicu, pa do slučajeva kada su žene diskriminisane kada ostanu u drugom stanju. Imamo dosta slučajeva da poslodavac ne želi da zaključi novi ugovor o radu kada istekne stari ukoliko je žena postala majka – objašnjava profesor Reljanović. Bilo je i slučajeva da su trudnice dobijale nezakonit otkaz bez obrazloženja ili sa obrazloženjem koje nije u skladu sa faktičkom situacijom.

– Mi još nemamo svoj prostor, snalazimo se uz pomoć volontera, samih mama, ljudi željnih da pomognu, poput Pravne klinike i sve je besplatno. Naš rad prati oko 700 mama na društvenim mrežama i internetu i svakog dana ih je sve više, jer je centar osnovan tek letos – priča Jovana Ružičić (32), devojka koja nije mama, ali ima dovoljno volje, energije i ideja da menja Srbiju i sliku o ženama.

Ona je po povratku iz Amerike, gde je završila gimnaziju i stekla dve fakultetske i magistarsku diplomu, osim ovog Centra za mame pokrenula i grupu „Povratnici”, koja okuplja više od 600 mladih magistara i doktora nauka koji su se vratili iz belog sveta. I ona je radila za platu u rangu srednjoškolskog obrazovanja, jer fakultetske diplome još nije uspela da nostrifikuje.

– Mame koje dolaze imaju slične probleme, neke dolaze zbog pravnog saveta, neke zbog fitnesa, neke zbog radionica i psihološke podrške. Mame u Srbiji su usamljene i nevidljive, često diskriminisane, a naš cilj je da ih uključimo u društvo i pružimo podršku – kaže Jovana i nabraja teme o kojima se raspravlja na radionicama: dojenje, pravilna ishrana, kako da zavolite sebe, preduzetništvo, prevazilaženje konflikta, porodična komunikacija…

Milena Kikić, po profesiji defektolog, ima ćerku od 15 meseci i kaže da je odlična ideja da se organizuje okupljanje (uglavnom „svežih”) mama i da se neko bavi njihovim svakodnevnim aktivnostima i problemima, ali i temama o kojima se ne govori mnogo, a koje su pravi izazov za novopečene roditelje.

– Mislim da se mame u Srbiji suočavaju sa sličnim problemima sa kojima se susreću mame u većini evropskih zemalja– manjak slobodnog vremena, dugačak radni dan, finansijska kriza... Međutim, položaj samohranih majki je zaista težak i stresan i tu bi društvo trebalo mnogo više da se angažuje i pruži im svu moguću podršku – kaže Milena.

Na naše pitanje kojih su godina majke koje dolaze u centar, Jovana Ružičić odgovara da je primera radi, prva korisnica imala 60 godina i da su sve mame dobrodošle, jer „i mama od 60 godina treba da bude jaka”.