Problemi festivala zajednički za sve

Beograd će do 18. marta biti domaćin sastanaka Evropske asocijacije festivala (EFA), na kojima će uz članove Glavnog odbora EFA iz Češke, Francuske, Italije, Litvanije, Slovenije, Španije, Švedske i Srbije učestvovati i predstavnici 14 nacionalnih asocijacija festivala koji zastupaju više od 2.000 festivala, uglavnom izvođačkih umetnosti iz cele Evrope.

Organizatori ovih skupova su EFA i SEFA (Savez međunarodnih festivala umetnosti Srbije), odnosno „Jugokoncert”, domaćin saveza i izvršni producent Bemusa.

Uz predstavnike nacionalnih organizacija iz Belgije, Estonije, Finske, Francuske, Irske, Italije, Litvanije, Norveške, Španije, Švajcarske, Švedske, Srbije, Mađarske i Bugarske, domaćini očekuju da ovim skupovima prisustvuju i predstavnici eminentnih festivala iz regiona – Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Makedonije.

Ono što je zajedničko svim gostima iz inostranstva, kao i domaćinima, jeste činjenica da se direktori najuglednijih evropskih festivala i nacionalnih asocijacija festivala, nažalost, sve više bore protiv umanjenja budžeta za kulturu i afirmaciju kulture i umetnosti uopšte, posebno festivala. Glavna tema ovogodišnjih skupova biće kako da se u vreme ekonomske krize obezbedi vidljivost (i sredstva) festivala, umetničkih projekata, umetnika i njihovih dela.

Za goste organizatori su pripremili umetnički program koji predstavlja ono najinteresantnije što beogradski i srpski festivali mogu da ponude. Za sutra, u Bitef teatru, zakazana je nova premijera Bitefove plesne kompanije „Juče” – „Seti se da zaboraviš”, dok će koncert „No borders orkestra”, dan kasnije, u sali Kolarčeve zadužbine, označiti kraj skupova EFA.

Na nedeljnom koncertu „No borders orkestra”, simfonijski orkestar u kojem sviraju umetnici sa prostora bivše SFRJ, od Slovenije do Makedonije, pod dirigentskom palicom Premila Petrovića i uz maga na gitari, lauti i ostalim žičanim instrumentima Edina Karamazova, predstaviće „Konje Svetog Marka” Isidore Žebeljan, Albenizovu „Iberiju”, koju je orkestrirao Leo Brauer, i Kodaljeve „Igre iz Galante”.

– Umetnost, pa i muzika, danas je plemenit zanat, jedan od mnogih koji odumiru. Ono što mi radimo ostaje u ilegali. Žrtvujemo naše vreme i naše živote. Od Kube, preko Njujorka i Zagreba do Beograda, svi imaju isti problem. Glas umetnika koji je postao tih je glas istine. I, naše vreme tek dolazi – rekao je tokom jučerašnjeg susreta sa novinarima Edin Karamazov.

Govoreći o predstojećem koncertu, poznati umetnik je rekao da je projekat „No borders orkestra” projekat posebne energije u kojem su muzičari iz raznih delova našeg podneblja, pa će, samim tim, i doneti energiju tog podneblja. Inače, inspiracija za stvaranje ovog orkestra bio je „West Eastern Divan Orchestra”, ansambl koji su osnovali svetski poznati dirigent Danijel Barenboim i palestinski intelektualac Edvard Said i u kojem sviraju zajedno izraelski i palestinski muzičari.

S. Č.