Hidroelektrane – turistička atrakcija uz pomoć Tesle

Turista koga u Srbiji zanima nešto više od prestoničkih splavova mogao bi na jesen da dobije drugačiju kulturno-turističku ponudu: obilazak mesta koje je za vreme kratkog boravka u Beogradu posetio Nikola Tesla a onda i hidroelektrana u unutrašnjosti na kojima je, nadahnut Teslom, radio fizičar Đorđe Stanojević.

Ruta „Putevima Tesle i Stanojevića” zasad je samo ideja Manuele Graf iz beogradskog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka za otvaranje vrata srpskih hidrocentrala domaćim i stranim putnicima i njihovo upoznavanje sa Teslinim i Stanojevićevim radom. Iako se tura još ne nalazi u turističkim prospektima, Manuela Graf veruje da će saradnja njene institucije sa Muzejom Nikole Tesle i Turističkom organizacijom Srbije (TOC) uroditi plodom, kao i da će nova atrakcija biti spremna već za londonski sajam turizma u novembru.

– Moja ideja je da se naše hidroelektrane otvore za javnost. Danas su za posetioce otvorene samo one u Užicu i Gamzigradskoj banji. Istina i ona u Ivanjici je otvorena, ali je trenutno u rekonstrukciji – kaže Manuela Graf.

Ali, zašto je uopšte važno ucrtati srpske hidroelektrane u srpske turističke mape?

Kako ističe naša sagovornica, neke od domaćih centrala starije su od jednog veka, dobro su očuvane, sve sem jedne rade i svedoče o elektrifikaciji zemlje i prijateljstvu dvojice naučnika. Tesla je u Beogradu proveo samo jedan dan 1892, ali je poseta, dodaje Manuela Graf, nadahnula Stanojevića da elektrificira Srbiju. On je konstruisao hidroelektranu „Pod gradom” na Đetinji prema Teslinim principima polifaznih struja četiri godine nakon Tesline centrale na Nijagari. „Pored hleba i vode, električna energija će postati svakodnevna potreba”, govorio je Stanojević. Prve hidrocentrale podignute su zbog fabrika tkanina da bi se kasnije zahvaljujući njima obasjavale ulice i kuće i pokretali tramvaji. Srbija danas ima pet hiodroelektrana starijih od 100 godina: „Pod gradom”, „Vučje”, „Sveta Petka”,  „Gamzigrad” i „Moravica”.

Međutim, da li će, kada i koje srpske hidroelektrične centrale postati posećene turističke lokacije i mesta promocije industrijskog nasleđa, još je stvar pregovora.

– To još nije definisan turistički proizvod, ali radi se na tome. Industrijsko nasleđe kod nas ne postoji kao proizvod. Padaju mi na pamet možda samo posete vojvođanskim žitnicama i mlinovima. Hidroelektrane bi svakako bile deo turističke ponude koja uključuje industrijsko nasleđe – ističe Smiljana Novičić iz TOS-a.

Ruta bi počinjala u Beogradu, posetom Muzeju Nikoli Tesli i podsećanjem na mesta na kojima je Tesla bio: odseo je u „Imperijalu” na današnjem Platou, održao je predavanje u Kapetan-Mišinom zdanju i posetio beogradsku Veliku školu. Turisti bi dalje krenuli u Negotin, rodno mesto Stanojevića, i dalje od centrale do centrale. Sva ova mesta treba da budu predstavljena i na sajtu koji će pratiti i promovisati projekat a koji počinju da rade polaznici beogradske IT Akademije „Link grupe”.

– Verujem da će sajt biti gotov do kraja leta. Očekujem da sajt duhom podseća na Teslino vreme, davne dane kada su građene hidroelektrane, ali u tehnološkom smislu on mora da bude više nego moderan – ističe koordinator projekta, predavač na ovoj akademiji Aleksandar Burić.

----------------------------------------------

„Da” u napuštenim čeličanama

Turističkoj ruti „Putevima Tesle i Stanojevića” prethodila je prošlogodišnja istoimena izložba Manuele Graf koja je i tada primetila da je industrijsko nasleđe u Srbiji zapostavljeno kao i da ga mnogi ne prepoznaju kao kulturnu vrednost. Ona podseća da „Evropska ruta industrijskog nasleđa” svake godine poveže oko tri miliona posetilaca sa više od 900 lokaliteta u 25 zemalja.

– U nju je uloženo 10 milijardi evra za 15 godina, a stare čeličane gde se turisti penju po dimnjacima, u čijim ogromnim halama se održavaju neobična venčanja i spektakularni koncerti, samo su deo ponude.