Ne branim Nemce, samo pitam

Pitam, evo: Zašto Rusi nisu spasli Kipar od bankrota? A mogli su. Rusija ima izuzetno mali javni dug (ispod 10 odsto BDP), uravnotežen budžet i velike devizne rezerve. Para, dakle, ima – a zna se i gde su. Javna je tajna da „Gasprom” ima samo jednog direktora: Vladimira Vladimiroviča Putina. Koji se, da podsetim, jako ražestio nakon što je evropska „trojka” naložila kiparskom parlamentu da uvede jednokratni porez na sve štedne depozite i tako prikupi 5,8 milijardi evra, koliko je trebalo da bude kiparski udeo u operaciji spasavanja zemlje od bankrota. Onda bi Evropljani dodali još deset milijardi evra – i gotovo.

E sad, to što se ruski predsednik naljutio i poručio kako je evropski ultimatum „nepravedan, neprofesionalan i opasan”, zar to nije bio signal da Moskva nudi pomoć? Kipranima je baš tako izgledalo: isto veče, kiparski parlament jednoglasno je odbacio evropski ultimatum, a kiparska delegacija krenula u Moskvu.

I sve je govorilo da će ovo ipak biti najbolje rešenje. Jer, pošteno govoreći, stvarno je van svake pameti bio predlog „trojke” da Kiprani oporezuju sve svoje depozite, kad ta ista Evropska unija garantuje nepovredivost svih uloga ispod 100.000 evra. Ali, šta su mogli? Ni alternativa nije bila ništa svetlija, naprotiv: umesto desetoprocentnog (ili nižeg) poreza na sve uloge, velike uloge je trebalo ,,ošišati” po stopi od trideset odsto ili više, što niko normalan više ne bi shvatio kao porez – već kao čistu hajdučiju, pretpostavljam.

Tako da je Putinova ljutita izjava mnogima došla kao melem na ranu. Umesto da oporezuju ruska preduzeća i oligarhe, od kojih žive, Kipranima se na trenutak ukazala šansa da tih pet-šest milijardi evra pošteno zarade tako što bi Rusima prodali svoja novootkrivena nalazišta prirodnog gasa, po mnogima vredna desetak milijardi evra.

Da stvar bude još lepša, kupac bi po svoj prilici bio baš taj – ,,Gasprom”! A za ,,Gasprom”, ako je verovati britanskom listu „Ekonomist”, tih šest milijardi evra nije tako velika suma. Profit ,,Gasproma” je 2011. godine bio oko 40–50 milijardi evra, a isto toliko para, kažu – nestane, zahvaljujući korupciji i neefikasnosti sistema. Kud svi Turci, ponadali se Kiprani…

I stvarno, mnogima je izgledalo da će ,,Gasprom” i Putin spasti Kipar bankrota i recesije. Svetska štampa je brujala, kakvih sve naslova tu nije bilo: „Merkelova besna: Putin kupuje Kipar?”. Ili: „Medvedev preti: Rusija će odustati od evra!”. Ili: „67,3 odsto Kiprana za izlazak iz evrozone i čvršće odnose sa Rusijom”.

Ali, kratko ta radost trajaše. Štamparska boja se još nije valjano ni osušila, kad, Rusi se predomislili! Niti su pristali da kupe nalazišta gasa na Afroditinim poljima, niti su hteli da reprogramiraju stari kiparski dug vredan 2,5 milijarde evra, ni ništa. I retorika im se promenila: Putin je sada promovisao „deofšorizaciju”, šta god to značilo, a Medvedev je ruske tajkune proglasio eksproprijatorima, koje, kako znamo, i ne treba preterano žaliti, šta god da ih snađe. Ljuti su na Evropu, rekoše skoro uglas ruski predsednik i premijer – i poslaše Kiprane nazad u Nikoziju, praznih ruku. Eto.

A kiparski ministar finansija okončao je svoju posetu Rusiji tako što je otkazao konferenciju za novinare, jer nije imao šta da im kaže. I stvarno, šta da kaže? Sto godina čovek da čita Dostojevskog – ne bi pomoglo, izmiče razumu, razmišljam.

Mnogo je lakše da se shvati zašto su Nemci toliko insistirali na „šišanju” ruskih firmi i oligarha koji na Kipru godinama drže svoj novac. Razlog su – predstojeći izbori u Nemačkoj i predizborna kampanja koja je u punom jeku. Socijaldemokrate, najžešći protivnici Angele Merkel, veoma su jasno optužili kancelarku da radi protiv nemačkih interesa – tako što dozvoljava da Nemci pokrivaju minuse kiparskih banaka – a da oligarsi, koji tamo peru novac, ne učestvuju u spasavanju svog poreskog raja ni sa jednim evrocentom! Merkelova je te glasine o svom izdajničkom ponašanju, naravno, morala što pre da demantuje – što je i uradila: niko nije glasnije niti brutalnije od Nemaca insistirao na „šišanju” kiparskih depozita. U sva tri prethodna slučaja (Grčka, Irska, Portugalija), kao što znamo, teških reči je sa nemačke strane i te kako bilo, ali o„ šišanju” – nije bilo reči. Socijaldemokrate to nije mnogo interesovalo – i zašto bi? Izbori su tada bili daleko...

Je li to bio dovoljno dobar razlog da se Kipar gurne u duboku recesiju? Nije, naravno. Ali je barem razlog – kristalno jasan.

Profesorka Ekonomskog fakulteta, članica CLDS-a