Đoković preuzima odgovornost

Obe reprezentacije su iznele svoje adute na startu derbija četvrtfinala Dejvis kupa. Novak Đoković je protiv Džona Iznera pokazao zašto je najbolji teniser sveta (7:6, 6:2, 7:5), a Sem Kveri, u dramatičnom susretu sa Vikorom Troickim (7:6, 3:6, 4:6, 6:1, 6:4) – da je trenutno najbolji američki igrač. Prvi dan meča SAD – Srbija počeo je velikom radošću naših, a završio tugom i neizvesnošću koja će trajati do večerašnjih pojedinačnih duela Đoković – Kveri, od 20 časova, a potom i Troicki – Izner.

Novak Đoković ponovo prvi izlazi na teren i preuzima najveću odgovornost. Račun je od početka bio da su nužne obe njegove pobeda i jedna Troickog, jer su američka braća Brajan veliki favoriti u dublu, koji je igran kasno sinoć. Mnogo zavisi od tog prvog, možda i odlučujućeg večerašnjeg meča, a zatim od pitanja kako je na Troickog uticala propuštena prilika u porazu od 3:2, posle tri sata i 20 minuta igre. Nadu, međutim, daje njegova odlična igra u velikom delu meča, posle teškog prilagođavanja na uslove u prvom setu:

– Na kraju nisam imao sreće u petom setu, kada sam propustio par brejk lopti. Krivo mi je samo što sam počeo malo sporije u prvom setu, pa sam posle morao da jurim rezultat. Mislim da ćemo ipak uspeti da prođemo dalje.

Neočekivano mnogo naših navijača u dalekom Bojsiju, nagrađeno je za sjajnu atmosferu šampionskom igrom Đokovića. Neugodnom rivalu razornog servisa, sa kojim je morao da odigra svih pet setova u Beogradu 2010, a u Indijan Velsu prošle godine da pruži ruku u polufinalu, Đoković je naneo prvi poraz od 3:0 u takmičenjima Dejvis kupa, ne dozvolivši mu nikakvu mogućnost da produži meč.

Ni sigurni servisi na startu, ni rani Iznerov brejk u prvom setu, ni njegov lični skor u taj-brejku od 9:1, nisu mu pomogli da dobije prvi set pri rezultatu 6:6, jedini u kojem je imao za čim da žali. Kada je glavni oslonac američkog dvometraša počeo da popušta, dobili smo sliku velike razlike u klasi, čim je borba prešla na teren veštine i nadmudrivanja.

U drugom setu Izner nije pružio veći otpor kada je gubio set, kao da se nadao da svežiji uđe u treći, ali do kraja je bilo sasvim jasno sa kolikom se motivacijom najbolji teniser sveta vratio u reprezentaciju Srbije. Kada se činilo da je taj-brejk u trećem setu neminovan, Đoković je uzeo servis rivalu za 6:5, a svoj nadmoćno relizovao za konačnih 7:5 i veliku radost tada već daleko bučnijih navijača naše zemlje, kada je uzeo mikrofon u ruke:

– Bila je evidentna trema i kod mene i kod njega, govorio je još zadihani Đoković. – Napravio sam dve duple greške i dao mu prednost. Imao sam dovoljno sreće i koncentracije da mu uzmem servis i vratim se u igru. Velika je razlika da li vodiš sa 1:0 ili gubiš sa 1:0. Ovo je najviša nadmorska visina na kojoj sam u životu igrao i nije mi bilo lako da se prilagodim. Trudio sam se da budem strpljiv i čekam svoju priliku. Jako sam srećan što sam doneo Srbiji prvi poen.

Ambijent u hali sa 12.000 sedišta, koju su domaćini nameravali da ispune do poslednjeg mesta, iznenadio je sve, a posebno američke tenisere. Osećali su se kod kuće samo na svečanom otvaranju i za vreme sviranja himni, a kada se su svetla upalila videlo se da je odziv domaćih mnogo manji od očekivanog. Više od toga, naši ljudi u državi Ajdaho bili su sve glasniji kako su obrisi rezultata prvog meča postajali lepši. Đoković im se posebno zahvalio:

– Imao sam jako veliku podršku naših ljudi koji su došli iz daleka i ko zna koliko putovali kolima. Veliki je trošak doći u ovo mesto, udaljeno od centara gde žive naši ljudi u većem broju. Dali su ogroman doprinos ovoj pobedi i na tome sam im jako zahvalan.

M. K.