Pingvini pobeđuju klimatske promene

Zabeležen je porast populacije adelijskih pingvina koji naseljavaju Bofort ostrvo na Antarktiku, tvrde naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Novog Zelanda. Kako je uočeno posle analiza satelitskih snimaka ledenog dela naše planete, ozbiljno ugroženog klimatskim promenama, ova životinjska vrsta uvećala se za 84 odsto. Procene su da je od oko 35.000 parova, koliko ih je na istom staništu bilo sredinom 20. veka, sada broj pripadnika vrste dostigao čak 64.000.

– Ovo je vrlo važan podatak s obzirom na to da smo suočeni sa velikim problemom topljenja leda, naročito izraženog u poslednje tri decenije – rekla je Mišel La Rue, jedan od autora izveštaja objavljenog u publikaciji „Plus jedan”. Kako prenose naučni sajtovi poput „Science daily”, naučnici su utvrdili da je došlo do uvećanja populacije adelijskih pingvina u periodu od 1983. do 2010. za 20 odsto, a to su godine kada je naročito bilo izraženo otopljavanje leda usled klimatskih promena.

Ova vrsta pingvina naseljava južne obale Antarktika. Razlikuje se od rođaka iz porodice carskih pingvina po tome što su dosta manji. Dostižu visine od 46 do 75 centimetara, a teže ne više od 5,5 kilograma. Carski pingvini viši su od jednog metra i imaju težinu, u proseku, od 20 do 45 kilograma.

Adelijski pingvini su naziv dobili po Adeli – supruzi francuskog istraživača Žil-Dimona Irvila koji ih je otkrio 1830. i dao im ime po svojoj ženi.

A. C.