Sve toplija leta na planeti

Naučnici sa Harvarda utvrdili su da su letnji periodi u protekle dve decenije, na severnim geografskim širinama, bili najtopliji za poslednjih šest vekova.

Analizirajući više činilaca, uključujući prirodne „zapise” iz kore drveća, ledničkih jezera, sedimentnih ledenih stena, kao i statistiku, zaključili su da je naša bliska prošlost, tokom leta, bogata mnogobrojnim danima sa izuzetno visokim srednjim dnevnim temperaturama, što naši preci nisu imali priliku da osete.

Kako kaže Martin Tingli, istraživač u Odeljenju nauke o zemlji na Harvardu, cilj istraživanja je bio da se izvede statistički zaključak o promenama temperatura u prošlosti kako bi lakše i relevantnije mogli da dođu do saznanja šta nas očekuje u budućnosti. Rezultati su objavljeni u novom broju časopisa „Nauka”, pre nekoliko dana.

Pažnja u istraživanju, za koji naučni sajtovi ne preciziraju kada je rađeno, bila je usmerena i na ,„temperaturne anomalije”: primera radi, tropsko leto u Rusiji 2010. ili vreli talas koji je dobro preznojio zapadnu Evropu 2003. godine. Analizirane su i prosečne temperature na Arktiku – niz toplih leta: 2005, 2007, 2010. i 2011. u kanadskom delu Arktika ili na zapadnim delovima Grenlanda.

Stručnjaci sa Harvarda ističu neophodnost nastavka ovih i sličnih istraživanja. Za sada su analizirani samo podaci o sezonskim promenama. Do novih saznanja još preciznije se može doći ukoliko se budu istraživale promene na dnevnom i nedeljnom nivou.

U Srbiji, prosečna temperatura za 2012. godinu iznosila je 11,6 stepeni Celzijusa, a prosečna temperatura za letnji period prošle godine bio je 23,3 stepeni Celzijusa.

Jasminka Smailagić, načelnica Odeljenja za klimatsku prognozu, informisanje i obuku Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), kaže da će početkom maja biti utvrđena preciznija vremenska prognoza o tome kakvo nas leto očekuje.

– Za sada mogu da kažem samo da je leto prošle godine bilo najtoplije. Na čak dve trećine svih mernih stanica beležene su najviše temperature od kada se vrše redovna merenja u našoj zemlji. U Beogradu se to radi od 1887, a širom Srbije od 1925. godine – istakla je Jasminka Smailagić.

Dragan Mihić, šef Odseka za klimatske analize i prognoze RHMZ, dao nam je neke naznake kakvom letu da se nadamo:

– U celoj Srbiji očekuje se toplo leto sa srednjom temperaturom vazduha znatno iznad višegodišnjeg proseka. Takođe, očekuje nas i deficit padavina za veći deo zemlje. Na jugu i jugozapadu zemlje očekuje se da količina padavina bude u granicama prosečnih vrednosti.

-----------------------------------------------

Više od 600 stanica u Srbiji

U Srbiji postoji 28 glavnih meteoroloških stanica koje svakog sata beleže promene brojnih parametara neophodnih za preciznu prognozu. Sistem obuhvata još 80 klimatoloških stanica koje beleže promene u 7, 14 u 21 sat, kao i 500 stanica za podatke o padavinama.