Faraonska moda iz Japana

Poznatom kreacijom Kenzo Takada podario je jednostavnu haljinu efektnog utiska, uz crvenu i zlatnu boju na modelu manekenke koja statira kao lepotica drevnog Egipta.

Na glavi je crna kosa sa šiškama koje pokrivaju čak i trepavice. Oko lika zaleđenog izraza je oreol od zlatnih ukrasa koji obasjavaju lepo i mirno lice. Bretele na haljini su takođe „zlatne”, jednostavne, sa zmijolikim završecima.

Pogled na ovaj model dalje klizi niz bogato nabranu suknju od fine tkanine, zatalasanu strujanjem vazduha koji naglašava nabore. Niže su bosa stopala obučena u predivne zlatne sandale, efektne koliko i jednostavne, sa lakim, ravnim đonom i jedva nešto malo podignutom petom. Kaiševi koji obuhvataju gležnjeve takođe podsećaju na drevna vremena, sjaj i zlato, gracioznost i eleganciju. Jedna noga je na podu, drugom je žena zakoračila i zaledila se u hodu. Kao na starim reljefima. I ruke su u funkciji iste ideje. Jedna je u pozi kao sa starih iskopina, druga je pomerena i zaustavljena u vremenu. Ona je kruto odmaknuta od tela da bi se na njoj istakao jedan istinski egipatski simbol „a la Kleopatra”. To je narukvica oko ručnog zgloba koja se nastavlja u nadlanicu a ova u prsten. Sve ovo je estetska konstrukcija u kojoj dominira zmija i koja je mnogo više od pukog nakita za ukrašavanje žene.

Ova vrhunska stilizacija govori nam da je kreator prilikom dizajniranja haljine i svega drugog što haljinu prati imao u vidu celinu utiska. Sve na ovoj kreaciji ima podjednaku važnost – haljina, cipele, nakit, frizura, boje, pokret, stav i pogled.

Ovo je esencija modnog dizajna, njegova suština i smisao. Poenta talenta, izvedbe i uspeha. Misterija prastarog u modernim vremenima.

Takada je nakratko napustio samuraje, kamikaze, kabuki pozorište i haiku poeziju. Skoknuo je do Tutankamona i tamo sreo lepu ženu.

----------------------------------------------

Kombinatorika Istoka i Zapada

Japanski modni dizajner Kenzo Takada rođen je u Kjotu 1940. godine. Završio je Visoku školu za umetnost, ali je oduvek bio zainteresovan za dizajniranje odeće. Svoje prve skice i ideje objavljivao je u modnim časopisima u Tokiju gde je izazvao veliko interesovanje.

Sa 24 godine otišao je u Pariz gde se istakao smelim idejama, radio je i izlagao male kolekcije neobičnih linija. Početkom sedamdesetih godina otvorio je u Parizu radnju u kojoj su mogli da se kupe njegovi ekstravagantni modeli – unikati. Takada je ubrzo postao poznat, popularan i tražen, zbog izuzetno smelih kombinacija boja, zbog vrhunske trikotaže i naročito zbog veoma uspešnog kombinovanja Istoka i Zapada. To se ogledalo u modernoj odeći sa primesama japanske tradicije potekle iz nošnji samuraja ili kostima iz kabuki pozorišta.

Arhitekta