Geni odgovorni za lenjost

Podstaknuti činjenicom da se čak 97 odsto Amerikanaca ne pridržava nacionalnog saveta – 30 minuta dnevnog vežbanja, a što je ujedno način da se spreči pojava mnogobrojnih bolesti, istraživači sa Univerziteta u Misuriju sproveli su istraživanje na pacovima kako bi utvrdili genetsku odgovornost za ovu vrstu lenjosti.

– Određene osobine, tačnije odbojnost prema odlasku u teretanu ili džoging možemo da tražimo u genetskom potpisu naših predaka – rekao je profesor Frenk But, sa Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Misuriju, koji je sa kolegama Majklom Robertsonom i Kevinom Velsom izvršio eksperiment na pacovima.

Posmatrali su 52 pacova koje su podelili u dve grupe. Iz svake su odvojili one koji su najviše vremena provodili u točku za trčanje i one koji su ostali nezainteresovani za ovaj vid aktivnosti. Kasnije su pratili 10 generacija „supertrkača” i „lenjivaca”, i uočili da su među fizički aktivnim u značajnoj meri naslednici raspoloženih da više sati dnevno provedu trčeći. Sa druge strane, lenjivci su reprodukovali veći procenat lenjivaca.

Naučnici su proučavali nivoe mitohondrije (mesto metabolizma ćelija) kao i genetičku promenu kroz RNK životinja.

– Naišli smo na razlike u nivoima mitohondrije, ali i 36 različitih gena koji mogu da snose odgovornost za fizičku (ne)motivaciju – objasnio je But, čiji su rezultati studija objavljeni u „Američkom žurnalu za psihologiju”, sredinom ovog meseca.

Ova saznanja svakako su značajna jer mogu da doprinesu daljoj identifikaciji uzroka lenjosti, naročito kod gojaznih ljudi.

Ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama već i širom sveta sve više se ukazuje na potrebu bavljenja fizikom aktivnošću kao na prevenciju protiv kardiovaskularnih bolesti.