Svedok i hroničar muzičke produkcije

Knjigu „Bila sam svedok – muzička produkcija RTS 1976–1992”, kako kaže autorka Milica Stojković (82), nekadašnja prva violina Simfonijskog orkestra i predstavnik za štampu TV Beograd – nije pisala, već je samo među korice sakupila već objavljene tekstove.

– Sabrala sam svoje tekstove objavljivane u tadašnjim dnevnim, periodičnim novinama i internom glasilu RTV Beograd „Informator”. I to je samo deo. Počela sam skromno da pišem 1976. godine. U prvom trenutku to je bila muzička kritika. Onda sam kao pravi novinar počela da zapisujem sve što je pratilo nastupe ansambla tadašnje RTV Beograd, koja je bila deo velike jugoslovenske televizijske zajednice. Uključivala sam se u informativne emisije, za radio i televiziju, izveštavala o prvom nastupu jednog simfonijskog orkestra u Maroku, Simfonijskog orkestra RTV Beograd sredinom sedamdesetih ili nastupu u Parizu na svetskoj smotri – rekla je agilna autorka na jučerašnjoj promociji održanoj u pres-centru Udruženja novinara Srbije (UNS) u Beogradu.

Otkrila je i da, nažalost, nije mogla da objavi knjigu sa svim tekstovima, pa se ograničila na oko 300, za period od 16 godina.

Kako je rekao Nikola Rackov, profesor i koncertni pijanista, ova knjiga je istovremeno monografija, enciklopedija, rečnik i spomenik muzici i jednom dobu.

– Milica Stojković je posmatrala oko sebe. U jednom zapisu čitate esej, odnosno naučno obrađenu temu: muzičari i stres, a već u drugom uočavate duh vremena nastupa, festivala, živih prenosa. Ovo je izdanje koje je spomenik vremenu u kome su tadašnji muzički ansambli širili kulturu ne samo u svojoj zemlji već pokazivali naša dostignuća svetu nastupima ili direktnim prenosom.

Recezent knjige i nekadašnji glavni muzički urednik u Radio Beogradu Slobodan Atanacković, inače i kompozitor i novinar, ukazao je da je druga promocija (knjiga je objavljena 2011.) održana u pravi čas.

– Postavlja se pitanje opstanka osam muzičkih ansambala RTS-a. Neko će reći svakoga dana u Srbiji ljudi ostaju bez posla, šta je onda njih 270, koliko ih je u ovom „pogonu”, a koji je skup. Ukazujem da je bolje pitanje: šta je sa očuvanjem i stvaranjem novih muzičkih zapisa i negovanjem kulture? Nekada su ansambli godišnje snimali po 1.200 minuta trajnih audio-snimaka. Horska, ozbiljna, džez muzika, narodna, dečija... Sada ti snimci trunu u nekom depou Radio Beograda, jer u programskim šemama nema mesta – ukazao je Atanacković i uputio apel nadležnima da učine sve kako ne bi došlo do prekida rada Muzičke produkcije RTS, u kojoj su: Hor, Veliki džez orkestar, dva narodna ansambla, Veliki narodni orkestar, Simfonijski orkestar i dva dečja hora.