Nivo ugljen-dioksida prešao istorijski prag

Poslednjih nedelja naučnici su s posebnom pažnjom pratili mernu stanicu na Havajima, koja utvrđuje nivo ugljen-dioksida u atmosferi. On se približavao broju od 400 na milion čestica i krajem prošle sedmice prešao je taj prag. Dnevna koncentracija ovog gasa u atmosferi viša je nego ikada u istoriji čovečanstva i za 50 čestica iznad nivoa koji je američki naučnik Džejms Hensen 1988. nazvao „bezbednom zonom”.

Rekordna koncentracija je izmerena u opservatoriji Mauna Loa na Havajima, gde je merenje počelo 1958. (tada je bilo 316 na milion čestica). Prošlog leta je pokazivač CO₂prelazio preko novog rekordnog nivoa, ali samo nakratko. Sada je prvi put dnevni prosek veći od 400.

Proučavajući mehuriće vazduha zarobljene u antarktičkom ledu, naučnici su zaključili da je pre 800.000 godina koncentracija CO₂varirala između 180 na milion čestica u ciklusu ledenog doba do 280 u toplijim periodima. Raspoloživi dokazi govore da su globalne temperature i nivo CO₂tesno povezani i da je ovaj gas najveći krivac za globalno zagrevanje.

Poslednjih nekoliko godina koncentracije su varirale oko 390. Klimatolozi kažu da ni sada neće stalno biti više od 400 čestica, ali da se i taj trenutak bliži i da ova prekretnica treba da posluži kao vrsta opomene da nisu dovoljne do sada preduzete mere za smanjenje emisije šetnih gasova.

„Jasno je da će već sledeće godine njihov broj stalno biti veći od 400. Da bi se izbeglo dalje zagrevanje biće potrebna značajna i hitna redukcija emisije gasova sa efektom staklene bašte”, rekao je Džej Maršal Šepard, predsednik Američkog meteorološkog društva.

Naučnici i političari kojima je zaštita planete među prioritetima slažu se da je neophodno smanjiti upotrebu fosilnih goriva, a u međuvremenu sprovesti određene mere kako bi se svet prilagodio višim temperaturama i pripremio za klimatske ekstreme.

Da bi povratak na nivo od 350 na milion čestica uopšte bio moguć potrebno je do se do 2030. sasvim prestane sa upotrebom uglja. Svaka vožnja automobilom ili avionom, pa čak i svako paljenje svetla doprinosi većoj koncentraciji ugljen-dioksida u vazduhu, a relativno malo se ulaže u razvoj alternativnih izvora energije.

Ralf Kiling, koji predvodi sličan program monitoringa u Okeanografskom institutu „Skrips” u San Dijegu, kaže da bi dalji porast nivoa ovog gasa imao stravične posledice.

„To znači da brzo gubimo mogućnost da zadržimo klimatske promene ispod granica koje mogu da se tolerišu”, rekao je Kiling za „Njujork tajms”.

----------------------------------------------

Kina emituje najviše CO₂, a najodgovorniji – SAD

Kina je zemlja koja emituje najviše ovog gasa u atmosferu, ali stručnjaci se slažu da su za trenutnu situaciju najodgovornije SAD, koje su u mnogo dužem periodu obilno trošile fosilna goriva.

Nezvanična granica na koju su se države obavezale je 450 čestica ugljen-dioksida na milion. Kiling procenjuje da će, ukoliko se nešto značajno ne preduzme, taj nivo biti dostignut već za 25 godina.

Klimatski skeptici, kako nazivaju naučnike i političare koji ne veruju u ovako crne prognoze, tvrde da novi podaci nisu dramatični, jer je ovog gasa „samo 0,04 odsto” u atmosferi.