Nemenikuće – malo selo burne istorije

Selo Nemenikuće pod Kosmajem malo je po brojnosti, ali su se u njemu dešavali veliki događaji. Ovde je 1780. rođen Milovan Vidaković, prvi srpski romanopisac. Letnjikovac je u ovom naselju u opštini Sopot imao i Jovan Žujović, prvi srpski geolog. I Karađorđe se u mesnoj crkvi sa ustanicima pričestio pre borbi za Beograd. U istom hramu je stotinak godina ranije Arsenije Čarnojević sa Srbima u seobi održao poslednju liturgiju na tlu svoje domovine. Nemenikuće spominje i Milovan Glišić u pripoveci „Redak zver”, a u ataru se sada snima serija „Ravna gora”.

Prva pisana saznanja o naselju sežu iz tridesetih godina 18. veka.

– Selo je 1732. godine imalo 16 kuća. Po popisu iz 1921. bilo je 1.900 žitelja, a 1953. godine – 2.464 stanovnika. Sada ima oko 2.000 meštana u nekih 650 kuća. Najstarija porodica u selu su Vidakovići, kojoj je pripadao i Milovan Vidaković, u čiju čast se svake godine organizuju „Dani Milovana Vidakovića” u Nemenikućama, odnosno Nemenikuću – kaže Mića Obradović, predsednik mesne zajednice.

Gramatička dilema ovog pedesetdvogodišnjaka nije slučajna. Ne samo da žitelji koriste i jedninu i množinu, već ni upotreba prideva nije raščivijana. Tako neki kažu „nemenikućki”, a drugi – „nemenikućski”.

U sva tri zaseoka – Centar, Tresije i Bakčine – postoje isturena odeljenja nižih razreda osnovne škole. Mladi mahom jure u Beograd i, eventualno, u Sopot.

– Osnovna delatnost je poljoprivreda, posebno stočarstvo. Pojedina gazdinstva imaju i do 50 grla krava i krupne stoke. U ataru ima i nekoliko industrijskih pogona – navodi Obradović.

Jedna od znamenitosti je Žujovića kuća iz 19. veka. Napukla fasada nadomak doksata ne upućuje na to da je ovo zdanje pod zaštitom države – a jeste. Dom od četiri prostorije, sa ognjištem na ulazu, najpre je pripadao turskom paši. Knez Miloš je potom kuću dao familiji Žujović, iz koje je ponikao i Jovan Žujović, prvi srpski geolog.

Tu je i Crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Građena je od 1864. do 1868. pod nadzorom Nastasa Naumovića. Nalazi se na mestu starog hrama Vavedenja Presvete Bogorodice, nekoliko puta rušenog i podizanog, u kojem su bili i Arsenije Čarnojević i Karađorđe. Na njenom podu su dve nadgrobne ploče, sa zapisima i mrtvačkim glavama s prekrštenim kostima.

– Ovde je grobno mesto Jovana Vićentijevića, kosmajskog kapetana. Pored je ploča posvećena njegovom ocu Vićentiju Petroviću, gročanskom knezu i jednom od vođa Prvog srpskog ustanka, koji je često dolazio u staru crkvu – objašnjava Goran Lukić, sveštenik.

Ove ploče bile su ispred prethodne bogomolje, pa je 1864. odlučeno da budu „obuhvaćene” novim hramom.

U porti crkve je Kleopatrina česma, nazvana po ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, koja je veoma mlada umrla 1855. Njeno telo je na putu iz Beograda za Topolu ostavljeno preko noći u staroj nemenikuć(s)koj crkvi. Devojke su za Kleopatru izatkale pokrov, što je toliko dirnulo kneza i kneginju, da su odlučili da kod hrama podignu „najlepšu česmu u okolini”.

– Iz Kleopatrine česme danas teče voda za koju kažu da pomaže izbacivanju peska i kamena iz bubrega – navodi Lukić.

Nedaleko odatle je i „kostur” buduće crkvene zgrade u kojoj će biti predstavljena bogata riznica relikvija iz prethodnih vekova. Meštani planiraju i da podignu novi manastir posvećen Svetoj Petki. Sve rade uz dogovor, jer, kaže Lukić, među žiteljima vlada velika solidarnost.

– Mi smo nama sve – zaključuje slikovito sveštenik.

----------------------------------------------------

O imenu sela

O tome kako je selo Nemenikuće dobilo ime postoje tri verzije, kaže Goran Lukić. Prva je iz doba despota Stefana Lazarevića, koji je u okolini Kosmaja, usred noći, u lovu pao s konja i povredio se. Sluge su potrčale da mu nađu kuću u kojoj bi prenoćio. Kad je nisu našli, despot je, kaže legenda, uzviknuo „Pusto selo, nema ni kuće!”

– Druga pretpostavka jeste da je celo naselje pobeglo pred turskim zulumom, a kad su se vratili u selo, svoje domove nisu mogli da vide koliko su zarasli, pa je odatle poteklo „nema ni kuće”, odnosno ne vidi se nijedna kuća. Treća mogućnost jeste da naziv potiče od keltske reči „nemen”, što znači „proplanak”, i naše reči „kuća”, pa bi prevod ovog toponima glasio „kuće na proplanku” – navodi Lukić.

----------------------------------------------------

Tresije i Kasteljan

U ataru Nemenikuća je i manastir Tresije iz doba kralja Dragutina, koji je obnovio despot Stefan Lazarević. Stradao je potom, baš kao i manastir Kasteljan iz istog perioda koji takođe pripada selu, od Turaka koji su pratili seobu Srba. Tresije su naposletku ponovo obnovljene i postoje i danas, a od Kasteljana – koji ime verovatno „vuče” od rimskog kastela koji je bio na istom mestu – ostale su samo ruševine konaka. Lokacija ove bogomolje je sada arheološko nalazište.