Jeličke jagode za Rusiju

Čačak – U hladnjači Darka Topalovića u Miokovcima kod Čačka pakuju se jagode za izvoz u Rusku Federaciju, najpre u plastičnu kutiju sa otvorima za strujanje vazduha. Deset takvih pakovanja, koja primaju od 480 do 500 grama voća, smešta se u kartonsku gajbicu, sve sa bar kodovima razume se, i upućuje u Krasnodar, hladnjačom od 15 tona, koja putuje tri dana.

Obaveza je da nijedan plod ne sme da bude lakši od 18 grama (najteži meri 65) i svaka jagoda mora imati bar 25 milimetara u prečniku.

– Prošlo je vreme izvoza u drvenim gajbicama. Ovo su pravila iz ozbiljnog poslovnog sveta i sa ovakvom robom Srbija može da izađe na svako tržište – kaže Topalović za „Politiku”.

Njegov zadatak jeste da u okolnim selima otkupi jagode, upakuje i utovari, dok je izvoznik preduzeće „Medžik fruts lend” iz Beograda, čiji je vlasnik Dobrosav Nikolić.

– Već smo isporučili jednu hladnjaču i pripremamo još dve. To znači da će do kraja sedmice iz našeg sela u Rusiju biti upućeno ukupno 45 tona jagoda. Posao odmah nastavljamo na isti način, kombinovanim izvozom jagode i trešnje, a zatim i kajsije. Miokovci su selo sa najviše stabala kajsije u Srbiji – ističe Topalović.

On kaže, međutim, da ovogodišnji izvoz u Rusiju nije ni blizu najboljih godina.

– Razni izvoznici iz Srbije slali su na to tržište sve i svašta. Zato moramo ponovo da se borimo za dolazak na stare pozicije.

Ove sedmice, Topalovićev kamion svake večeri dolazi u Rajac na Jelici, po tek ubrane jagode. U tom selu živi jedan od najvećih proizvođača u ovom kraju Ratko Martać (62), koji sa suprugom Oliverom i decom Hristinom i Milošem, jagode gaji na 60 ari. I oni se drže pravila koja nameće novo doba.

– Zasad se najpre đubri stajnjakom, a zatim sledi prihranjivanje vodorastvorljivim đubrivima, kroz sistem „kap po kap”. Biljke se prskaju pet puta, kao poslednji koristi se preparat protiv truleži. Iako se u Evropskoj uniji za ovaj preparat čak i ne računa karenca, mi smo sami uveli pravilo da deset dana pred berbu nema prskanja, ma šta se dogodilo – priča Olivera, koja je u kući zadužena za brigu o biljkama.

Martaći su u jagodnjak pustili izvorsku vodu sa vrela udaljenog 50 metara od kuće. Svake druge godine oni uništavaju svoj zasad totalnim preparatom, pa u avgustu na ista mesta sade nove živiće jagode. Jer, već treće godine bokori ove biljke počinju da se umnožavaju a plodovi smanjuju, pa to više nije posao koji se naročito isplati.

U ovom domaćinstvu jagode se neguju već 50 godina neprekidno. Nekad su vožene kombijem ili karavanom „vartburg” bez rashladnih uređaja, noću i jutrom prodavane u Dubrovniku, Sarajevu ili Zagrebu. Martaći misle da je ovo možda najisplativija voćna vrsta.

– Prošle godine, za kilogram smo dobijali od jednog do 2,2 evra, zavisno od vremena berbe. Ove sedmice prodajemo po ceni od 130 dinara, ali takva je godina i ne žalimo se – veli Ratko Martać.

U hladovini, na stolu pod tremom, berači drže vagicu da bi izmerili najkrupnije plodove. Dok smo mi bili u Rajcu doneli su više jagoda po 60, a najkrupnija je merila 62,7 grama.