Izostale žešće mere

Vladajuća koalicija ustuknula je, za sada, pred oštrijim merama u ekonomiji za koje su se neki od njenih članova do juče poprilično zalagali. Reforme su, čini se, ostavljene za neka druga vremena. Plate i penzije ove godine neće biti ni zamrznute, ni smanjene, a njihov dalji rast u 2014. godini biće u skladu sa rastom privrednih aktivnosti, saopštila je juče naša vlada.

Na sastanku u vladi dogovoren je i „akcioni plan za racionalizaciju javne uprave i javnih preduzeća, kao i načelni elementi sveobuhvatne strukturne reforme”, koja će biti sprovedena do kraja ove godine. Detalji programa ekonomskih mera biće usaglašeni u nedelju, 16. juna, nakon čega se očekuje njegovo usvajanje, najavila je vlada.

Zašto je vladajuća koalicija „spustila loptu” i kako će, na kraju, da se izbori s duplo većim deficitom od planiranog?

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da je razlog od odustajanja od većih rezova u prirodi koalicione vlade koja teško donosi teške i nepopularne mere, a ni mi nismo izuzetak. Takve vlade ne znaju koliko će da traju. Jedni se bore za penzije, drugi za javni sektor iako ovaj deo stanovništva nije najugroženiji.

– Verujem da će vlada smanjiti deficit u budžetu. Uštede od 0,3 odsto deficita su već ostvarene poreskom reformom, a moguće je da se uštedi i planiranih 30-40 milijardi dinara na subvencijama, nabavci robe i usluga. Međutim, ova štednja imaće negativan efekat po privredu zbog pada tražnje, a ni dugoročno se neće popraviti uslovi za poslovanje privrede – kaže Arsić.

On dodaje da je ministar finansija predvideo uštede u svom ministarstvu i kaže da sada Dinkiću rade ono što je on radio Diani Dragutinović.

– Moguće je i da se prihodi budžeta poprave. S jačanjem dinara pali su prihodi po osnovu PDV-a, jer je čak dve trećine uvozni PDV. Aktuelni pad vrednosti dinara preliće se na inflaciju pa se i po tom osnovu očekuje povećanje prihoda. S druge strane inflacija realno smanjuje rashode koje nismo u stanju nominalno da „srežemo”, kaže Arsić.

Ljubomir Madžar, ekonomista, smatra da su planirane uštede nedovoljne i da će deficit ostati visok.

– Iz racionalizacije rada javne uprave neće moći da se „iscede” pare za popunjavanje rupe u budžetu. S političke tačke gledišta lukavo je što nema ni zamrzavanja ni smanjenja plata i penzija, jer povišica od 0,5 odsto nije nikakvo povećanje ukoliko se uzme u obzir prošlogodišnja inflacija od 12 odsto – smatra ovaj stručnjak.

Po njemu, sve uštede koje su manje od onoga što je predložio Fiskalni savet – nedovoljne su. S polovičnim merama javne finansije su bezdan nelikvidnosti što vodi pogoršavanju ekonomske situacije.

– Ne može se živeti preko onoga što stvaramo. Račun će stići za naplatu, ali to će biti bolnije i skuplje. U prirodi je političara da zaziru od radikalnih mera zato što je politički riskantno – kaže Madžar.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da vlada nema mere za oporavak privrede i smanjenje budžetskog deficita.

– Zašto niko ne govori da je minus u kasi planiran na 3,6 odsto budžeta, a da sada ministar finansija kaže da bi bio zadovoljan i sa 4,5 do pet odsto. To znači da je budžetska rupa za čak 50 odsto veća od planirane. Kakav je to plan kada je za toliko promašen i zašto ministar finansija zbog toga ne da ostavku – pita ovaj predstavnik privrede.

Po Kneževiću, svi govore o uštedama, a uštede na javnim nabavkama imaće negativan uticaj na privredu jer će se smanjiti tražnja, a to vodi u dalji pad privredne aktivnosti. Niko ne govori, a to je ključno, zašto su podbacili prihodi.

– Ozbiljne mere ne mogu da se donesu kad se svaki koalicioni partner zalaže za svoje biračko telo. Krkobabić se predstavlja kao zaštitnik penzionera, a zaboravlja da je istovremeno ministar rada i zapošljavanja, Dačić štiti javni sektor, Vučić narod. Podelili su biračko telo kao akcije – kaže Knežević.