Jorgovani u porti manastira Fenek

Knez Aleksandar Karađorđević i njegova supruga, kneginja Barbara, posadili su u subotu stablo jorgovana u porti manastira Fenek, u čast vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđević, Đorđa Petrovića, koji je posle sloma ustanka 1813. prešao reku Savu i sa sinom Aleksom boravio mesec dana u ovom manastiru.

Dvesta godina kasnije, stablo jorgovana zasađeno je u porti manastira Fenek u okviru već višegodišnjeg projekta „Srbija – zemlja jorgovana” čiji je pokrovitelj upravo knez Aleksandar Karađorđević, čukununuk vožda Karađorđa, a sin kneza Pavla i kneginje Olge (takođe je čukununuk ruskog cara Aleksandra Drugog).

„Zahvaljujemo igumanu Makariju i protojereju Slobodanu Radojčiću na izuzetnom dočeku. Znam i vidim da se ovde uspešno obnavlja monaško bratstvo. Jedva čekam da u ovom divnom manastiru porastu i procvetaju jorgovani. Naša je ideja da naši manastiri i crkve i u zemlji i u rasejanju dobiju posebno obeležje – jorgovane”, rekao je knez Aleksandar.

„Srbija – zemlja jorgovana” je dugoročni, masovni i kulturno-ekološki, autorski projekat Vesne de Vinče, koja je postavila cilj da Srbija postane dolina jorgovana Evrope i da po njima bude prepoznatljiva kao što je Holandija poznata po lalama, a Japan po trešnjinom cvetu. Projekat je započet pre osam godina u Dolini jorgovana u Raškoj oblasti, u čast hrišćanske ljubavi Uroša Prvog Nemanjića i kraljice Jelene Anžujske, a potom je širen po mnogim gradovima Srbije, tako da je do sada zasađeno više od 8.000 stabala.

Stotinu stabala jorgovana zasađeno je i na grobu Leonarda da Vinčija u Parizu, u crkvi Sveta Petka u Bondiju, nadomak Pariza, kao i u dvorcu Madam Pompadur.

Ovogodišnje sađenje u manastiru Fenek, u crkvi Sveta Petka, uveličala je svojom monodramom posvećenom pesnikinji Desanki Maksimović glumica Rada Đuričin. Ona je u čast i ime naše velike pesnikinje, u porti manastira, takođe posadila jorgovan.

„Jorgovan je cvet drvo koje traje vekovima jer spada u familiju maslina. Jorgovan je zato kao neka sveća koja se nikada ne gasi, pa se u toj posebnoj neugasivoj sveći – jorgovanu spajamo bez obzira na to da li smo tu ili na onom svetu. Eto, ja sam posadila jorgovan za Desanku Maksimović i ona će, ustvari nas dve ćemo, u ovom divnom manastiru trajati vekovima”, kazala je Rada Đuričin.

Jorgovane su zasadili i iguman Makarije, glumica Suzana Petričević, slikar Damjan Đakov, profesor sa Sorbone Najdžel Etkins, slikar Nebojša Pilipović – Pilo i harfistkinja i etnomuzikolog iz Pariza Radmila Bakri.

Sl. K.