Nemci love harpunom

U aktuelnim raspravama o nedozvoljenom prisluškivanju globalne elektronske mreže, SAD i Velika Britanija su se obreli u vrhu liste kritičara. Apriori se pominju Rusija i Kina, uz dodatak da se metode dve zemlje bitnije ne razlikuju od angloameričkih.

U okruženju obaveštajnih stručnjaka, međutim, odmah iza SAD i Velike Britanije po efikasnosti se svrstava Nemačka, štaviše ispred brojčano najmanje, ali navodno najbolje organizovane obaveštajne službe sveta – ispred Mosada.Istini na volju, Hans Georg Vik, šef BND-a u osamdesetim godinama prošlog veka, nedavno je uzeo u zaštitu svoje kolege, tvrdeći da je BND aktivan samo u inostranstvu. Njemu je verovati – utoliko što BND ne koristi podatke koji se odnose na nemačku, već ih prosleđuje unutrašnjim službama bezbednosti – ustavobraniteljima i Saveznoj kriminalističkoj upravi.

Nemačka obaveštajna služba BND oslanja se u inostranstvu, a za razliku od takozvane rođačke i neprijateljske konkurencije, na taktiku lova na informacije – „harpunom”. Drugim rečima, ne nadzire se suma podataka, već se prisluškivanje usmerava na konkretne pojmove. Pri tom se razlikuju dve vrste filtera – tvrdi i meki.

Tvrdi filteri izdvajaju komunikaciju između odašiljača i prijemnika informacije. Traga se za elektronskom poštom čiji je sadržaj unošen određenom tastaturom i pisan na određenom jeziku. „Love” se elektronski sadržaji koji upućuju na specifični jezik jednog okruženja. Na primer, ne traga se za svim sadržajima na arapskom jeziku, već za jemenitskom varijantom. Ili, ne traga se za tekstovima na portugalskom, već na brazilskoportugalskom jeziku. Isto tako, kontrolišu se sadržaji koji imaju gramatičke i jezičke nepravilnosti – upućuju da ih je neko pisao ko možda namerno nije koristio maternji jezik...

Meki filteri izdvajaju elektronski saobraćaj koji sadrži određene reči. Na primer, ignorišu se reči poput „bombe” ili „paklene mašine” jer se pretpostavlja da ih teroristi neće koristiti. Traga se za nazivima specifičnih eksploziva ili komponenti...

Javna je tajna da BND operiše s petnaestak hiljada pojmova, pri čemu se samo oko 1.600 odnose na potencijalne teroriste. Više od trinaest hiljada reči, izraza i filtera posvećeno je nadzoru proliferacije – u stručnom žargonu naziva kupoprodaja oružja za masovno uništenje i planova za njihovu konstrukciju – i kupoprodaji konvencionalnog naoružanja.

Prema nekim tumačenjima, nemački obaveštajci su u ime zapadnih sila preuzele glavni teret vojno-tehničke špijunaže na Balkanu i na Bliskom istoku. Kaže se da nemački sistem kontrole iziskuje i prisustvo obaveštajaca na terenu, a tu su Nemci najbrojnije zastupljeni. Rezultati koje je BND ostvario, najpre u bivšoj Jugoslaviji, posebno tokom devedesetih godina, na Bliskom istoku, od Drugog svetskog rata naovamo, ali i na severu Afrike idu u prilog rečenom. Na primer, upravo je BND prvi identifikovao i dešifrovao depešu Osame bin Ladena u kojoj je prihvatio odgovornost za vazdušne napade na SAD u septembru 2001. godine. BND se takođe pripisuje zasluga za lociranje Muamera Gadafija prilikom njegovog bekstva, što je omogućilo njegovo hapšenje i potonje ubistvo.

M. K.