Čitaoci pišu: putopis iz Amsterdama

Rano pre podne, stižemo u glavni grad Holandije… razočaranje!

Ulice su pune smeća, po kanalima plivaju otpaci?! A, da! Prethodnog dana je bio Kvins dej – nacionalni praznik kada masa Holanđana, a još veći broj turista stiže u Amsterdam na proslavu Kraljičinog dana 30. aprila. To je, ustvari, proslava rođendana kraljičine preminule majke. Svi hoteli su odavno rezervisani, a najveći park u Evropi Vondel park i ceo grad pretvaraju se u luna park i buvlju pijacu. Preovlađuje narandžasta boja garderobe.

Moram priznati da u startu nisam bila oduševljena onim što vidim – smeće i mamurni i pijani (i ko zna kakvi još) ljudi, izbušeni gde god je moguće provući minđušu, tumaraju u rano sunčano jutro bez cilja, tražeći ko zna šta, možda još koju kap zadovoljstva pre povratka iz hedonističkog raja u stvarnost.

Prostitutke (oko 25.000) u izlozima, na dva kvadratna metra radnog i životnog prostora: zgodne, mlade (premlade!), stare, debele, mršave, ružne, egzotične, sve se smeškaju, pozivaju, otvaraju neiscrpnu temu za dijaloge o moralu, degradaciji društva, ali i o dobrim stranama oporezivanja prostitucije.

Red lajt distrikt, najstariji deo grada, još pre pet stotina godina dočekivao je usamljene mornare sa prekookeanskih brodova, a i danas dočekuje radoznalce sa svih strana sveta, ali ne samo "niskom", već i "visokom" kulturom. Osim jedinstvene spomen-ploče u svetu posvećene homoseksualcima, i osim kupovine i "duvanja" marihuane i sličnih zanimacija po specijalnim kafićima, tzv. kofi šopovima (jedan od njih je sređen u fazonu policijske stanice!), u najužem centru grada moguće je videti veliki broj kulturnih spomenika, hramova i muzeja: dela Rembranta u Rijks muzeju (pre svega "Noćna straža") i Van Goga u muzeju koji nosi njegovo ime, kuća Ane Frank, Stedelijk muzej, Istorijski muzej, jevrejski istorijski muzej, muzej otvorene luke, muzej brodarstva, NEMO-muzej nauke i tehnologije, muzej seksa, muzej lala, muzej hašiša i marihuane, muzej Madam Tiso – čuveni muzej voštanih figura…

Dok šetate uličicama, inspirisaće vas nebrojeni kanali "Severne Venecije" sa još više mostova, a ovde se može videti i najmanja (najuža) kuća na svetu – široka samo jedan metar, malo šira od sopstvenih ulaznih vrata.

Interesantno je da je u saobraćajnom metežu Amsterdama najopasnije prevozno sredstvo za pešaka – bicikl! Ono što je krava u Indiji, to su biciklisti u Amsterdamu. Besomučno jure biciklističkim stazama i putevima, i nemaju nameru da koče – samo ljutito zvone pešacima.

Željni prirode usred amsterdamskog haosa i nedostatka prostora, naći će najpoznatiji park u Holandiji i šire, koji je dobio ime po pesniku Vondelu. U njemu se nalazi muzej filma, ali se održavaju i predstave pod otvorenim nebom. Vondel park, "pluća Amsterdama", poseti godišnje više od 10 miliona ljudi!

Kad ste već tu, ne propustite (ja, nažalost, jesam) obližnju "ujedinjenu Evropu": red kuća građenih u nemačkom, francuskom, španskom, italijanskom, ruskom, holandskom i engleskom stilu.

A ako se udaljite na periferiju Amsterdama, ka obližnjem selu Zaanse Schans, uživaćete u cveću, prirodi i – vetrenjačama! Prizor je kao iz bajke: veliki broj starinskih vetrenjača, koje još rade, zeleni se pored kanala reke Zaanse, prilično jak vetar mrsi vam kosu, a vi kao da ste se obreli u nekom drugom vremenu, kada su ove vetrenjače korišćene i za isušivanje kanala i otimanje zemlje od vode.

Tu može da se vidi i kako se proizvode holandske klompe na starinski način. Ima ih u nebrojeno oblika i boja, ali i cena!