Rimsko srebro Kosmaja

Kosmaj koji danas važi za oazu u koju se rado beži od gradske vreve, u doba od prvog do četvrtog veka bio je prava rudarska riznica srebra, bakra i gvožđa. O periodu koji je prethodio vladavini Konstantina Velikog, poklonicima antičke umetnosti  zanimljivostiu atrijumu Narodnog muzeja otkrivala je Mirjana Glumac, viši kustos Zbirki „Dunjić” i „Kosmaj”.

Predavanje je nosilo naziv „Rimsko srebro Kosmaja” i na njemu se čulo o eksploataciji ruda tokom rimske epohe i izuzetnom značaju rudnika na Kosmaju. Bavljenje rudarstvom diktiralo je i određeni način života i poštovanje pravila koje je zahtevao prokurator. On je imao apsolutnu vlast u ovom kraju. U rudniku tog vremena radili su osim muškaraca i žene i deca. Onaj ko bi zakupio rudno okno morao je da počne sa eksploatacijom u roku od 25 dana bez pauze najmanje šest meseci. Svojevrsni porez na zakup davao se carskoj blagajni, na taj način oslikano je privredno rimsko ustrojstvo. Tadašnja vojska plaćana je srebrom, a potom i srebrnim novcem.

Mirjana Glumac podsetila je da je nedovoljno istraženo rudno bogatstvo Kosmaja, ali da su od koristi i geološka istraživanja jer ona govore da su rudnici bogati i da je eksploatacija moguća. Od kosmajskog srebra, koje je osim Rima stizalo i u druge zemlje, rađeni su predmeti u prestižnim  radionicama.

Tokom istraživanja peći nisu otkrivene. Zanimljivo je da su nađeni rudarski fenjeri.

Posetiocima je sinoćnje predavanje bilo obogaćeno i slajdovima na kojima su prikazani osim arheoloških predmeta i mozaici. Na nekima od njih dominirale su ribe. One su bile važan simbol za one koji su hteli tajno jedni drugima da kažu da su hrišćani u vreme kada tako nisu mogli zvanično da se izjasne.

U nizu zanimljivih sačuvanih predmeta je i srebrno luksuzno posuđe iz trećeg veka, kao i prsten u obliku zmije koji je naknadno pozlaćen. Nađeni su i predmeti od ćilibara...

– Neka nova ispitivanja Kosmaja dala bi dragocene podatke o ovom rudarskom basenu – kazala je Mirjana Glumac.