Pank je umro, živeo pank!

– Nazvati operu pank-operom, bilo je vrlo romantično. Živimo u svetu korporativnog kapitalizma, vrednosti iz prošlog veka danas su se potpuno promenile i zbog toga želim da se držim podalje od mejnstrim kulture. Čak i ako zbog toga moram ovu operu da nazovem pank-operom. Da, pank je umro! Ali, živeo pank! Ako razumete pank kao oslobođenje od stega kapitalističkog ropstva.

Ovim rečima je Emir Kusturica počeo intervju za „Rusku gazetu” o svojoj operi „Vreme cigana”, koju je prvi put svetu predstavio 2007. u pariskoj „Bastilji”, posle čega je s uspehom igrana u Srbiji, Grčkoj…, a sada i na ruskom festivalu „Kubana” u Anapu.

U Krasnodarskom kraju na ruskoj crnomorskoj obali Kusturičino „Vreme cigana” otvorilo je peti festival „Kubana”. Srpski reditelj je, kako javljaju RIA Novosti, bio veoma zadovoljan rezultatima „ovog eksperimenata” jer je opera, rađena prema njegovom filmu „Dom za vešanje”, prvi put izvedena u Rusiji i to na otvorenom.

Najavio je i da će na sledeći „Kubana” festival možda doći sa novom operom, koju planira da radi po Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija”.

Kada je Kusturica, piše „Ruska gazeta”, sredinom 2000. osmislio opersku verziju filma „Doma za vešanje”, priče o tragičnoj ljubavi Perhana i Azre, muziku su komponovali Dejan Sparavalo, Nenad Janković – dr Nele Karajlić i njegov sin – Stribor Kusturica, iz „No smoking orkestra”.

Konstataciju novinara da je, izgleda, svaki njegov film pomalo i opera, Kusturica je propratio rečima da su ga kao praškog đaka tamošnji profesori učili da je opera – jedan od izvora savremenog filma.

– Od nje je film, primera radi, preuzeo iskustvo u radu sa velikim brojem ljudi. I filmove i operu sam stvarao oslanjajući se na iskustva Pudovkina, Dovženka, Felinija… – pojasnio je reditelj.

Jedan od koautora u „Vremenu cigana” je i autorov sin Stribor, koji je, po rečima reditelja, imao veoma važnu ulogu.

– Stribor je napravio poetske prelaze između pesama. On je odličan kompozitor i trenutno piše muziku za moj novi projekat koji će biti rađen po delu Dostojevskog – rekao je Emir Kusturica za „Rusku gazetu”.

S. Č.

-----------------------------------------------------------

Ljudska glupost kao inspiracija Holivudu

Tokom boravka na „Kubana” festivalu Kusturica je za tamošnje medije pojasnio i zbog čega nikada neće da snima filmove u Holivudu.

– Idealizovao sam Holivud pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina. Današnji Holivud nema ideje. Stvara hitove na osnovu ljudske gluposti. Nažalost, kada doputujem u Rusiju, vidim da holivudski filmovi okupiraju bioskope. Verujem da je ovo prvi talas Rusa koji isprobavaju ukus kapitalizma – ocenio je naš reditelj.