Meteorolozi, da li će pasti kiša ili da popijem lek?

Gotovo svakodnevno, hronični bolesnici kontaktiraju naše bioprognostičare da se raspitaju kako će očekivane vremenske prilike da utiču na njihovo zdravlje, kaže za „Politiku” Jasminka Smailagić, načelnica Odeljenja za klimatske prognoze, informisanje i obuku Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).

Oblast meteorologije koja se bavi izučavanjem uticaja vremenskih prilika na život i zdravlje ljudi prvobitno je zainteresovala i Hipokrata. Još tada se govorilo da se organizam različito ponaša u pojedinim vremenskim periodima; da neki bolje podnose zimu a drugi leto, da je suvo vreme zdravije u odnosu na kišovito. Ipak, bioprognoza puni procvat doživela je u drugoj polovini 20. veka.

– Tada je brojnim istraživanjima potvrđeno da meteorotropizam (osetljivost na vreme) nije samo psihološki, već je stvarni, fiziološki fenomen utemeljen na zakonima fizičke hemije i elektrofiziologije – pojašnjava Jasminka Smailagić.

Na osnovu preporuke Nemačkog meteorološkog instituta (vodeći za ispitivanje uticaja vremena na zdravlje), u RHMZ-u Srbije od 1982. godine vrše se istraživanja koja su bazirana na saradnji sa hitnom medicinskom pomoći i anketiranju stanovništva Srbije.

– Biometeorologija je oblast meteorologije koja se bavi izučavanjem uticaja vremenskih prilika na život i zdravlje ljudi. Zato je biometeorološka prognoza neophodna za hronične bolesnike i meteoropate. U našoj zemlji od 9. juna 2005. RHMZ svakodnevno objavljuje biometeorološku prognozu na sajtu zavoda i drugih medija – dodaje ona.

Pitamo čija je reč u ovoj prognozi presudnija: meteorologa ili lekara.

– Njihova uloga je podjednako važna. Meteorolog analizira sinoptičku situaciju i klasifikuje je u određenu fazu (po metodi Hes-Brezovskog), a kojom se utvrđuju povoljnosti ili nepovoljnosti. Lekari dostavljaju podatke o dnevnom broju pacijenata određene kategorije i to u Beogradu, Somboru i Kragujevcu. Na osnovu biometeorološke prognoze moguće je ispravno planirati aktivnosti narednih par dana. A po reakcijama stanovništva vidi se da su im naši saveti veoma korisni – napominje Jasminka Smailagić.

----------------------------------------------

I leto i zima – jednako važni

Biometeorološka prognoza se prati tokom čitave godine. Daju se najave opreznosti, izuzetne opreznosti, opasnosti i izuzetne opasnosti za dane kada je efektivna temperatura (mera našeg subjektivnog osećaja) u granicama nepovoljnih vrednosti za ljudski organizam. Taj osećaj se ponekad značajno razlikuje od realne temperature vazduha. U letnjem periodu, ukoliko je velika vlažnost vazduha, osećaj toplote je dodatno pojačan, pa umesto, na primer, 35 stepeni Celzijusa imamo osećaj da je 40. Zimi, usled uticaja vetra, pri niskim temperaturama, osećaj hladnoće je ponekad pojačan i za pet stepeni.