Turska podržava Muslimansku braću

Ankara traži ostavku generalnog sekretara Organizacije za islamsku saradnju, ukoliko ne zauzme stav o sadašnjem krvoproliću u Egiptu

Zvanična Ankara je oštro osudila vojni prevrat i stala na stranu Muslimanske braće i svrgnutog predsednika Muhameda Mursija, ali je u tome praktično ostala usamljena u islamskom svetu, ukoliko se izuzmu Katar, Iran i – Sirija.

„Ovo je sramota za islam i za arapske zemlje“, upozorio je predsednik Turske Abdulah Gul komentarišući najnovija zbivanja u Egiptu, a za razliku od saudijskog kralj Abdulaha, na primer, koji je podržao Egipat u, kako je rekao, borbi protiv terorizma. Rijad je novim vlastima uputio i finansijsku pomoć. Slična reagovanja mogla su da se čuju i u UAE i  Kuvajtu dok se ostale muslimanske zemlje još ne izjašnjavaju, čekajući dalji razvoj događaja.

Pojedine islamske zemlje, očevidno, osluškuju reagovanja u svetu pre svega moćnog saveznika s druge strane Atlantika koji je, kako kažu u Turskoj, samo blago osudio nasilne promene u Kairu. Mnogi zaziru i od nepoželjnog uticaja Muslimanske braće, veoma organizovanog pokreta koji odranije ima duboke korene u regionu, a ne samo u Egiptu.

U Ankari se našla na udaru Organizacija za islamsku saradnju (OIC), odnosno njen generalni sekretar  Ekmeledin Ihsanoglu, inače turski državljanin. Organizacija koja okuplja 57 muslimanskih zemalja, još se nije izjasnila o najnovijim zbivanjima u Egiptu.

 „Kada bih bio generalni sekretar OIC, pozvo bih članice da zauzmu zajednički stav o vojnom udaru u Egiptu, a protiv ubijanja u toj zemlji. Ukoliko bi članice to odbile, podneo bih ostavku“, izjavio je pomoćnik turskog premijera Bekir Bozdag. Nije propustio priliku da podseti kako je Ihsanoglu došao na taj položaj  - naime, zahvaljujući zalaganjima premijera Tajipa Erdogana i predsednika Gula.

Turska od prvog dana u Egiptu igra na jednu kartu: podržava Muslimansku braću i svrgnutog predsednika Muhameda Mursija, s kojima je ranije ostvarila blisku saradnju.

„U Egiptu je na sceni državni terorizam. Između generala Abdela Fataha el-Sisija i Bašara el Asada nema razlike“, tvrdi premijer Erdogan, oštro kritikujući  međunarodnu zajednicu zbog stava oko vojnog udara u  Kairu. „Savet bezbednosti UN se osramotio, jer nije osudio ono što se događa u Egiptu. Isto se može reći za OIC i za EU”, dodao je Erdogan.

Sa druge strane, nova vlast u Kairu gleda na kritiku iz Ankare kao na nedopustivo mešanje u unutrašnje poslove jedne zemlje. „Turska ne bi smela da zauzima jednostrani stav, podržavajući samo Muslimansku braću... Očekujemo da naši prijatelji uvaže sve Egipćane, kako bi i uz njihovu podršku prebrodili sadašnju krizu i podele“, uzvraćeno je iz ministarstva spoljnih poslova u Kairu.

U međuvremenu, jaz izmedju dve do nedavno prijateljske zemlje se produbljuje. Potkraj nedelje, Ankara je povukla ambasadora bez objašnjenja da li će se i kada vratiti u Kairo. Egipat je, samo nekoliko sati kasnije, uzvratio istom merom. Pozvao je svog ambasadora u zemlju, na konsultacije. Usledilo je i obostrano otkazivanje zajedničkih pomorskih manevara koji su, prema ranijem dogovoru, trebali da se održe u oktobru. Prema izveštajima istanbulskih medija, ceh sadašnje političke krize već počinju da plaćaju turski privrednici, koji su, zbog vanrednog stanja, primorani da zatvaraju radnje i firme.