„Popboks” otišao u istoriju

„Popboks”, domaći sajt posvećen pop-kulturi, od juče ne radi zbog, kako piše u saopštenju na portalu, „deprofesionalizacije domaće pop-kulturne scene” i „neatraktivnosti ovakvih poduhvata za reklamno tržište”.

Veb-magazin pokrenut 2004, po mišljenju mnogih, najozbiljnije se u Srbiji bavio popularnom muzikom, filmom, modernom književnošću i stripovima. Objavio je više od 17.000 vesti i 4.570 autorskih tekstova, uključujući recenzije albuma i filmskih naslova. Ovi tekstovi ostaju na stranici popboks.com. Ipak, interesovanje oglašivača bilo je nedovoljno da bi portal i dalje radio i objavljivao nove članke.

– Ugasili smo sajt zbog nedostatka finansija. Imali smo mogućnost da radimo bez budžeta, kao što smo i morali u jednom periodu, ali nismo hteli da nam reputacija i relevantnost opadaju – kaže Aleksandar Pavlić, urednik „Popboksa”.

Ivan Marinković, direktor ovog sajta, objašnjava da su se sponzori povukli još 2008.

– Držao nas je entuzijazam, ali finansijska slika se nije poboljšavala. Bilo je teško ubediti sponzore u saradnju – objašnjava Marinković.

On dodaje da problemi nisu toliko nastali zbog nedovoljnog interesovanja publike – sajt je „mesečno posećivalo 40.000 ljudi” – koliko zbog slabih novčanih priliva.

„Popboks” je pokretao tribine o pop-kulturi, organizovao koncerte za neafirmisane bendove i probao da se nametne kao alternativa masovnoj kulturi u kojoj dominiraju folk, lake zabavne note i rijaliti programi. Neki od poslednjih tekstova bavili su se najboljim gitaristima sveta, Dejvidom Bouvijem i „Nišvilom”. Ali, tome je došao kraj. Šta nam on govori o stanju popularne kulture u Srbiji? I Pavlić i Marinković ističu da se domaća pop-kulturna scena deprofesionalizuje, odnosno da postaje hobi onih koji na nju izlaze.

– Sve je manje publike na koncertima, posebno one koja je voljna da plati kartu. Mladi u koncertima ne vide kulturni događaj, muzika im je nebitna i neće da izdvoje ni 150 dinara za ulaznicu. Bendovi i autori ne mogu da žive od svog rada ako nisu deo estrade – uviđa Pavlić.

Marinković dodaje da Dom omladine dugo nije radio zbog čega je Beograd u jednom periodu ostao bez značajnih koncertnih sala, da se muzičko izdavaštvo prenelo na „Jutjub” i da se albumi ne prodaju u ce-de šopovima već na pumpama.

– U zemlji u kojoj je „Farma” najgledaniji šou, „Popboks” ne može da postoji. Ovde nema novca ni za veliku kulturu, a kako će tek onda za pop-kulturu – pita se Marinković.

Dr Aleksandar S. Janković sa beogradskog FDU držao je u Domu omladine seriju predavanja o pop-kulturi za koju sada, povodom gašenja „Popboksa”, kaže da je „kod nas marginalizovana i smeštena kao andergraund”.

– Vladavina jednodimenzionalne i površne masovne kulture u svim aspektima našeg društva govori o pojednostavljivanju načina života koji se ogleda u primarnim emocijama o kojima govore pesme takozvanih modernjaka – objašnjava Janković.

Gašenjem „Popboksa” nestaje i misleća kultura, smatra Janković i kao da se gube poslednje bitke pop-kulture kod nas.

– Vreme je za reorganizaciju i sistematizaciju, jer mladih, normalnih ljudi ima u Srbiji. Da se prebrojimo. – poziva Janković.

Šta dalje, posle gašenja „poslednjeg ozbiljnog, ovdašnjeg časopisa, koji se bavio pop-kulturom”, kako „Popboks” naziva Vladislava Vojnović, dramaturg i nekadašnja urednica filmske rubrike sajta.

– Ima za „Popboks” i njegov sadržaj mesta, ali je pod znakom pitanja dobra volja onih koji mogu da to mesto učine vidljivim. U našem odsustvu kulturne politike i bilo kakvih humanističkih vrednosti, pa shodno tome u odustajanju od finansiranja kulture, oni koji o našim sudbinama odlučuju vole da kažu da narodne mase, a i intelektualci, niti imaju šta, niti žele da slušaju, gledaju, čitaju, pa im onda, dakle, ne trebaju recenzije, kritike, eseji u vezi sa svim tim čega nema. A i u najsiromašnijim sredinama glad za kulturom postoji – smatra Vladislava Vojnović.

Naša sagovornica ističe da „pop-kultura nije ono što je nekad bila”, kao i da na koricama albuma i u njihovim suštinama više nisu Edgar Alan Po, Jung, Kenedi, Marks, Ajnštajn, Haksli, Me Vest i drugi koji su krasili album „Bitlsa” „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”. Ipak, ona zaključuje:

– Ali, nije sve ni u zaglupljujućem agresivnom kiču i prostoti, koji su, navodno, toliko samoevidentni da se o njima nema šta reći!