Džez za krizna vremena

U mladosti je učio od Duška Gojkovića, studirao je u Bernu, a usavršavao se na Bostonskoj džez akademiji. Za karijeru Stjepka Guta, dugu gotovo tri decenije, zaslužan je Lajonel Hempton. Gut je svirao sa najznačajnijim džezerima današnjice, poput Klarka Terija, Nikolasa Pejtona, Vintona Marsalisa... Više od dve decenije predaje na Džez akademiji u Gracu, a gostujući je profesor i na nekoliko univerziteta u SAD.
– Poslednjih deset godina živim na relaciji između tri grada, tako da su mi putovanja sastavni deo života. Pola godine sam u Njujorku, a šest meseci u Evropi – u Beogradu, Gracu, Italiji ili Francuskoj – priča Stjepko Gut i dodaje da je nedavno snimio album u Njujorku sa "Lui Belson big bendom", prema Gutovim rečima, jednim od najvećih bubnjara koji je radio sa Djukom Elingtonom i mnogim drugim velikanima džeza.

– Svirao sam tokom proteklih meseci i na brojnim festivalima u Austriji, u Arkanzasu, Nju Hempširu...

Priznaje da voli festivale. Na pitanje koliko mu je za uspešnu karijeru značilo to što je studirao u Bernu i usavršavao se na Bostonskoj džez akademiji, kaže:

– Verujem da je u životu sve splet okolnosti. Primera radi, mene je iz Beograda povukao Lajonel Hempton. Čuo me je na Beogradskom džez festivalu u Domu omladine 1979. godine. Kada mi je ponudio da sviram u njegovom orkestru, nisam mogao da verujem. Pozvao me je i pitao šta radim 28. aprila. Ja sam mu rekao da ne znam, a on je samo odbrusio: "Budi u Briselu". Tako je počela moja svetska karijera.

Godinama je imao želju da u Beogradu otvori privatnu školu džeza, međutim, o tome više ne razmišlja.

– Pojavila se želja na Fakultetu muzičke umetnosti da se napravi odsek za džez, međutim, to je proces koji traje. Zamolili su me da formiram taj odsek i ja sam to prihvatio. U Gracu predajem već 22 godine i stalno nam dolaze deca iz Srbije, ali zbog teške materijalne situacije ne mogu svi da studiraju u Gracu. Bilo bi veoma značajno kada bismo u Beogradu imali džez odsek, a znam mnogo vrsnih svetskih muzičara koji bi bili voljni da predaju.

Gut je odavno želeo da se oproba i u stvaranju primenjene muzike. Kompozicije za pozorište i film ostale su mu, međutim, još neostvaren san jer ga, kako priznaje, niko ne zove. Džez je, naglašava Gut, najpopularniji u kriznim vremenima.

– U Njujorku sam vezan za koledž u Nju Džersiju koji ima jedan od najboljih džez odseka. Klark Teri je tamo gostujući profesor. Na tom koledžu su došli na ideju da objave knjigu sa njegovim kompozicijama. Pošto je Teri moj veliki prijatelj, ja sam odlučio da mu pomognem oko te knjige. Pored njegovih kompozicija, tu će se naći i džez oznake, odnosno način kako treba da se sviraju te numere. To će biti priručnik kakvog nema. Inače, u Njujorku nikada nemam sigurne poslove, ali to je grad u kome, ukoliko želiš, možeš da sviraš 365 dana u godini, bilo da su to festivali, koncerti ili klupske svirke – kaže Stjepko Gut i dodaje da će se na jesen ponovo vratiti u Evropu gde ga očekuju nastupi na brojnim festivalima.