Hrvatska želi da Srbima oduzme status izbeglica

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) odbio je predlog Hrvatske da se Srbima, koji su tokom rata od 1991. do 1995. godine napustili ovu državu, oduzme status izbeglica, sa argumentacijom da je, posle toliko godina i programa za izbeglice, svako od njih izabrao gde će da živi. Hrvatska strana je na sastanku Izvršnog komiteta UNHCR-a u Ženevi tražila da komesarijat donese preporuku, ali pošto se one usvajaju jednoglasno, ona nije prošla zbog protivljenja Srbije.

– Ti pokušaji postoje već par godina, uz obrazloženje da je prošlo puno vremena od rata, da su se popravile okolnosti u regionu. Visoki komesar Antonio Gutereš nije prihvatio tu argumentaciju – kaže Mirjana Ivanović-Milenkovski, iz Odeljenja za odnose sa javnošću UNHCR-a u Srbiji.

Ona objašnjava da bi se usvajanje takve preporuke, koja i da je usvojena ne bi bila obavezujuća, između ostalog, loše odrazilo na veliki regionalni program stambenog zbrinjavanja koji uz Srbiju, Hrvatsku, BiH i Crnu Goru finansiraju i države donatori. Cilj ovog programa, čija vrednost iznosi 584 miliona evra,

je obezbeđivanje trajnog stambenog rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica u regionu, od kojih je čak 16.780 u Srbiji.

Pažnju javnosti na spornu inicijativu Hrvatske skrenuo je Srpski demokratski forum (SDF) iz Zagreba koji je upozorio da se izbeglički problem u Hrvatskoj ne može smatrati rešenim, jer su se uglavnom vratili stariji građani, a ne radno aktivno stanovništvo, tako da se ne može govoriti o održivom povratku. Područja koja su bila zahvaćena ratom danas imaju polovinu predratnog stanovništva i svega trećinu radnih mesta.

– UNHCR nastoji okončati svoje operacije u regiji, pa mu je u interesu zatvoriti izbegličko pitanje u Hrvatskoj, a Vlada Hrvatske nastoji stvoriti privid da su političke obaveze, vezane uz regionalnu saradnju i povratak svih izbeglih u svoje domove, definitivno ispunjene. Evropskim državama odgovara ukidanje izbegličkog statusa izbeglima iz Hrvatske jer se time rasterećuju njihovi socijalni fondovi – kaže Veljko Džakula, predsednik Upravnog odbora SDF.

Ova organizacija podsjeća da je objavila platformu o demografskoj obnovi Srba u Hrvatskoj u kojoj su predložene mere ekonomske i socijalne integracije povratnika, uklanjanje barijera povratku i stvaranje ekonomskih pretpostavki za povratak radno aktivnog stanovništva.

– Uprkos pažnji javnosti, Vlada Hrvatske nije podstakla nikakav ozbiljni društveni dijalog o ovom problemu. Ne postoji ni definisana politika uklanjanja prepreka povratku u lokalnim zajednicama iz kojih je najviše izbeglih. Nijedna od mera predloženih u tom dokumentu do sada nije sprovedena, a demografsko i ekonomsko stanje srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj do danas ni na koji način nije unapređeno – ističe Džakula.

M. Galović