Bez škole a među najbogatijima

Milijarderi bez završenog fakultetskog obrazovanja nisu retkost. Mnogim bogatašima nije bila potrebna fakultetska diploma da bi razvili svoj preduzetnički duh i stekli veliko bogatstvo. Fakultet nisu završili ni Bil Gejts, a ni Stiv Džobs, ali neki od danas najbogatijih ljudi nisu stigli ni do kapija nekog od univerziteta.

Tako je, po „Forbsovoj” listi, treći najbogatiji čovek sveta, španski biznismen Amansio Ortega školu napustio kada je imao 13 godina. Bogatstvo osnivača i predsednika kompanije „Inditeks”, u čijem su lancu brendovi poput „Zare”, „Berške”, „Masima Dutija”, procenjuje se trenutno na 57 milijardi dolara.

Milijarder koji se svojim bogatstvom ne razmeće, a prepoznatljiv je po izbegavanju nošenja kravate, rođen je u siromašnoj porodici kao sin železničkog radnika i kućne pomoćnice. Počeo je da radi u krojačkoj radnji, a potom otvorio i svoju prodavnicu postepeno savladavajući osnove mode. Brzo je shvatio da je tržište luksuzne robe suviše malo, pa je momak iz sirotinjskog kraja odlučio da „zaigra” na kartu dostupnosti. Kupovao je jeftine materijale i pravio odeću koju su sebi mogli da priušte bezmalo svi. Preduzetnički njuh i naporan rad bili su u ovom slučaju važniji od obrazovanja.

Jedan od najbogatijih ljudi u Aziji Li Ka Šing, rođen je u porodici siromašnog učitelja. Kada je imao jedva 14 godina otac mu je umro od tuberkuloze i dečak je morao da napusti školu i pronađe posao. Uspeo je da dobije posao u fabrici koja je proizvodila plastično cveće i tu je radio po 16 sati dnevno. Tokom sedam godina rada sakupio je sumu dovoljnu da započne sopstveni biznis i otvorio malu fabriku za proizvodnju plastike. Vremenom, postao je jedan od najbogatijih ljudi sveta: bogatstvo mu se procenjuje na 31 milijardu dolara i nalazi se na osmom mestu „Forbsove” liste milijardera.

Predsednik „Keringa”, Fransoa Pino, „težak” 4,6 milijardi dolara i 53. na listi „Forbsa”, svojevremeno je priznao da je vozačka dozvola jedini dokaz njegovog učenja.

I ovaj francuski milijarder školu je napustio sa 16 godina ne razmišljajući kako će dalje nastaviti obrazovanje. Pinoov otac, siromašni trgovac drvima, bio je spreman da se odrekne i poslednjeg franka kako bi sina iškolovao, ali Fransoa tu žrtvu nije cenio. Da studira nije želeo, a patio je što su ga drugovi ismevali zbog porekla. Osim toga, znao je da mu škola neće usaditi preduzetnički duh. I, postao je jedan od najuticajnijih ljudi Francuske.

Priča o Ričardu Brensonu, britanskom milijarderu, vlasniku „Virdžina” je poznata. Ovaj milijarder, kojeg „Forbs”, sa 4,6 milijardi dolara bogatstva, svrstava na 272. mesto najbogatijih ljudi sveta, iz škole je, čak, izbačen. Bio je lenj i patio od disleksije, a zabeleženo je da ga je direktor škole proročki upozorio: „Zbogom, Ričarde. Možete završiti ili u zatvoru ili se dobro obogatiti!” I dok su njegovi vršnjaci istraživali udžbenike, Ričard je razvio svoj prvi projekat – omladinski časopis „Student”..

Džo Luis, osnivač „Tavistok grupe”, u svojoj kasici ima 4,2 milijarde dolara. Odrastao je u istočnom Londonu, u stanu iznad bučnog paba, u 15. godini je bacio knjige i opasao kelnersku kecelju. Njegov otac je, posedovao malu firmu za ketering i odlučio da sina polako uvede u biznis. Ali, preduzimljivi momak je prodao porodični posao i „bacio” se na valutne transakcije i investicije. Danas ima udeo u više od 150 preduzeća, vlasnik je 135 restorana, ali i fudbalskog kluba Totenhem. Nedostatak obrazovanja nije ga sprečio da uživa u remek-delima Pikasa, Matisa, Frensisa Bejkona… Stručnjaci procenjuju da samo u umetničkim delima ima oko milijardu dolara.

S. Č.