Dugo putovanje do dijamanata

Prava kiša dijamanata pada na Saturnu i Jupiteru, veruju američki naučnici. Već dugo se misli da su Uran i Neptun prepuni dragog kamenja, dok se za Saturn i Jupiter smatralo da nemaju odgovarajuću atmosferu. Novopristigle vesti o atmosferi ovih planeta govore da i oko ogromnih gasnih planeta postoji obilje karbona u obliku kristala, koji se u tamošnjoj atmosferi specifičnim prirodnim procesom pretvara u dragulje. Od srpskih astronoma saznajemo da i oni prate istraživanja ovog fenomena a pitali smo ih da li će se ispitivanje svemira sada okrenuti pomenutim planetama u potrazi za eventualnim putevima eksploatacije dijamantskog blaga.

– Nema izgleda, za sada, da je moguće doći do dijamanata iz kosmosa, kaže dr Jelena Kovačević, naučni saradnik Astronomske opservatorije Beograd.

– Ove četiri planete su gasovite, ogromne i za postojeću tehnologiju na Zemlji, nepristupačne. Ali, može se razmišljati o ispitivanjima relativno dostupnih planeta, kao što je Mars ili sateliti oko Jupitera i Saturna, dodaje dr Kovačević.

– Najveći od tih dijamanata prečnika je oko jednog centimetra, kaže dr Kevin Bejnis koji radi u jednoj od Nasinih laboratorija, a inače je sa Univerziteta u Viskonsinu.

Ekipa njegovih kolega veruje da na Saturnu godišnje nastaje oko hiljadu tona dijamanata. Bejnis i Mona Delicki, naučnica iz Kalifornije, u zajedničkom projektu analizirali su poslednje prognoze temperature i pritiska u unutrašnjosti Saturna i Jupitera i nove podatke o ponašanju karbona u različitim uslovima. Utvrdili su da velike delove dve gasne planete, naročito Saturn, okružuju stabilni kristali dijamanata. Ceo proces počinje u zonama oluja, gde svetlost pretvara metan u čađ. U toku padanja čađi, pritisak se povećava i čađ se pretvara u grafit, isti kao u olovkama. Kada padnu na dubinu 6.000 kilometara, delići grafita toliko očvrsnu da se pretvaraju u dijamante .

Naša civilizacija obožava plemenite materijale – srebro, zlato i dijamante. Ti dragulji su odvajkada temelji ekonomija na našoj planeti. Ali, blistavi dijamanti bi na svetovima kao što su Uran i Neptun, a evo sada i Jupiter i Saturn, predstavljali sasvim nevredne materije.

– Jer, kaže dr Kovačević – Jupiter i Saturn su džinovske planete (Saturn je oko 800 puta veći od Zemlje, a Jupiter oko 1300 puta), koje se pretežno sastoje od gasa. Taj gas se nalazi na visokom pritisku, i zbog brze rotacije planeta i jakog magnetnog polja, prisutni su snažni vetrovi i oluje. Do sada se još uvek ne zna dosta toga o atmosferama ovih planeta, o njihovom hemijskom sastavu i strukturi. U svakom slučaju, i kada bi zaista postojao jedan sloj atmosfere ovih planeta u kojem bi bilo moguće da se nađu komadići dijamanata u čvrstom stanju, sa današnjom tehnologijom bilo bi neostvarljivo njihovo eksploatisanje, jer su atmosfere ovih planeta vrlo negostoljubive i bila bi potrebna mnogo naprednija tehnologija da bi se savladali ti ekstremni uslovi koji tamo vladaju.

– Slično važi i za ostale džinovske planete, Uran i Neptun. Ono što bi više imalo smisla iz ugla potrage za korisnim rudama, jeste istraživanje planeta i satelita u Sunčevom sistemu s manje negostoljubivom sredinom i sa čvrstim tlom, poput Marsa i velikih satelita koji kruže oko Jupitera, Saturna, i drugih planeta, objašnjava dr Kovačević.

----------------------------------------------

Dijamanti otkrivaju evoluciju planeta

Dijamant, taj fascinantni metal, mogao bi da nam odgovori na ključna pitanja o nastanku i razvoju gasovitih divova kakvi su Uran i Neptun, ali i Saturn i Jupiter. Istraživanja koja su proveli Jon Egert i njegov tim iz „Lawrence Livermore National Laboratory” sa Omega laserom na Univerzitetu Ročester poklonili su nam gotovo neverovatnu priču o dijamantima u kosmosu. Iako i sam Egert ističe kako se njihovi zaključci zasad moraju uzeti sa rezervom, mora tečnog ugljenika po kojima plove dijamantne ploče mogli bi biti puno više od obične pretpostavke!