Izbor najvažnijeg srpskog ambasadora

Odluka o opozivu ambasadora Srbije u Vašingtonu, koju je prošle nedelje potpisao predsednik Tomislav Nikolić, kao i izjava prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da nema iluziju da će ga na vlasti čuvati Amerikanci, ponovo je u fokus dovela srpsko-američke odnose. Prema ustaljenoj praksi diplomatske službe, državni vrh ima rok od dva meseca da donese odluku o tome ko će zauzeti ambasadorski položaj u SAD. Kuloarske radionice već su plasirale „vesti” koje spremno prežvakava beogradska politička čaršijaa lista potencijalnih pretendenata na visoki položaj u američkoj prestonici je podugačka. Između ostalih, pominjan je Oliver Antić, inače tast opozvanog ambasadora Vladimira Petrovića,kao i karijerni diplomata Goran Aleksić, dok je u igri navodno i Ivan Vejvoda.

Sagovornik „Politike”, visoko pozicioniran u Ministarstvu spoljnih poslova, kategoričan je da Oliver Antić nije pokušavao da postane ambasador u SAD (ali je mnogo manje kategoričan po pitanju svoje želje da za zeta obezbedi produženje mandata). On tvrdi i da su netačne priče koje kolaju po političkim kuloarima kako su Amerikanci srpskim vlastima poslali spisak osoba koje bi želeli da vide na ambasadorskom mestu u Vašingtonu, a navodno je kao „prva želja” naveden Ivan Vejvoda. Umesto toga, kaže naš izvor, Aleksandru Vučiću su Amerikanci na jednom prijemu usmeno sugerisali da bi Vejvoda bio pogodan izbor za tu funkciju.

Već neko vreme se nezvanično šuška da je za visoki položaj u Vašingtonu najzgodnije rešenje javnosti malo poznat Goran Aleksić, inače sestrić Jovanke Broz, koji se doduše nikada nije preterano razmetao svojim poreklom. Čak ni podatak da je blizak strukturama SNS-a nije, međutim, bio dovoljan da ga sačuva od nedavne smene s položaja pomoćnika ministra spoljnih poslova, što se tumači kao pouzdan signal da ni on neće biti postavljen za ambasadora u Americi.

Cele ove kombinatorike ne bi ni bilo da dosadašnji ambasador Vladimir Petrović nije opozvan s funkcije. Premda su pojedini krugovi tvrdili da Petrović nije blagovremeno obavešten o svojoj smeni, naš izvor iz MSP-a ističe da je sada već bivši ambasador tu informaciju imao istog trenutka kada je odluka donesena u Vladi. Konačnu tačku na rasplet „opoziva iz Vašingtona” stavio je predsednik republike potpisavši odluku o Petrovićevom povratku u zemlju.

Naš izvor ukazuje da je premijer Ivica Dačić navodno manje zainteresovan za kadrovska rešenja po ovom pitanju, pa su sve prilike da će odluku da donesu Vučić i Nikolić, verovatno ovim redosledom. Prema navodima „Politikinog” sagovornika, idealan kandidat za ambasadora u Vašingtonu bi trebalo da zadovolji nekoliko uslova od kojih je najbitnije da bude izuzetan rodoljub, da bude pametan i obrazovan i da nipošto ne mrzi Ameriku.

Govoriti o savremenom odnosu SAD i Srbije nije moguće bez pominjanja moćnih lobističkih kuća koje na posredan način vrše pritisak na ovdašnju vlast. Najpoznatiji primer je svakako slučaj lobista okupljenih oko „Podesta grupe” koji u međunarodnoj, a pre svega američkoj, javnosti pokušavaju da plasiraju sliku o Aleksandru Vučiću kao čoveku koji sprovodi putinizaciju Srbije i Miroslavu Miškoviću kao srpskoj varijanti u Vašingtonu omiljenog ruskog oligarha Mihaila Hodorkovskog. „Podesta grupu” angažovao je Miroslav Mišković.

Naš sagovornik iz Vašingtona priča da je reč o lobističkoj kući čiji je vlasnik Toni Podesta, inače brat Džona Podeste, poslednjeg šefa osoblja Bele kuće za vreme predsednikovanja Bila Klintona, a trenutno jednog od savetnika Baraka Obame. Toni, navodno, po pitanju biznisa nema mnogo veze s uticajnim bratom, ali iskorišćava porodično ime za unosnije poslovanje. „Podesta grupa” je pored ostalog vodila i kampanju Saljija Beriše a „Politikin” izvor iz Albanije kaže da je on slabo prošao na izborima jer je kampanja bila loše odrađena. Prijatelji su Beriši navodno savetovali da se okane „Podestinih” smernica, ali on ih se tvrdoglavo držao, valjda misleći da instrukcije dobija lično od Obame.

Pamti se i fijasko u „Podestinom” zastupanju Ukrajine u američkom Kongresu koji je bio odrađen tako amaterski da je uprkos izdašnim resursima koje im je Kijev stavio na raspolaganje u Kongresu prošla pretnja sankcijama Ukrajini zbog lošeg tretmana bivše premijerke Julije Timošenko.

Nema neke velike veze između između izbora novog srpskog ambasadora u SAD i lobističke kombinatorike koja razume samo jezik novca. Američki lobisti su se u našu političku scenu umešali samo zb

Neophodno je da novi diplomata, ko god da bude, uživa ogromno poverenje kako Beograda tako i Vašingtona i da, kako kaže jedan od naših sagovornika upućenih u dešavanja u diplomatiji, bude siguran kanal za protok informacija na toj relaciji. To će uspeti samo ako bude odolevao primamljivim ponudama različitih interesnih grupa koje u američkoj prestonici put do uticajnih političara uglavnom pronalaze – baš preko lobista.

Dragan Vukotić

-----------------------------------------------------------

Mali diplomatski skandal

„Politikin” izvor kaže da se za vreme posete Tomislava Nikolića Americi desio jedan manji incident. Za vreme ceremonije dodele ordena američkim kongresmenima jedan od gostiju iz Beograda se nediplomatski iskreno izrazio o američkoj spoljnoj politici. Budući da je nepisano pravilo da američke diplomate i političari ne trpe kada neko negativno govori o njihovoj zemlji, kongresmeni su dovedeni u izuzetno neprijatnu situaciju. Posledice ovog svog gafa će se najverovatnije osetiti Oliver Antić jer će po svoj prilici koštati mesta glavnog pravnog savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova.

-----------------------------------------------------------

Kosovo, Rusija i NATO

Iz Vikilksovih depeša se vidi da Amerikance u Srbiji zanimaju tri stvari – Kosovo, Rusija i NATO. Depeše pokazuju da je cilj SAD da Srbija prihvati da je Kosova nezavisna država, da Srbi prestanu da budu okrenuti Rusima i da se pomire s NATO-om.

---------------------------------------

KAR­LOV UGAO 

• Ame­ri­ka je ve­li­ka ze­mlja. Pro­sti­re se na svim kon­ti­nen­ti­ma. 

• Vo­lim i ja Ame­ri­ku. Maj­ke mi Ru­si­je. 

• Mo­li­tve­ni do­ru­čak za Sr­be po­či­nje ova­ko: Mo­lim vas, sa­mo ne­moj­te po gla­vi! 

• Ame­ri­ko, ni­smo mi In­di­jan­ci! Ha­ug! 

• Ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­na hra­na pra­vi se uglav­nom u Ame­ri­ci, a je­de uglav­nom u Afri­ci i Sr­bi­ji. 

• Ame­ri­kan­ci vo­le ma­le ze­mlje kao što su Ko­so­vo i Cr­na Go­ra, a ne ve­li­ke si­le kao što su Ru­si­ja, Ki­na i Sr­bi­ja. 

• Ako nas na­pad­ne Ame­ri­ka, ima­će­mo ta­mo na­šu pe­tu ko­lo­nu – Gar­du Oha­ja.

Dra­gu­tin Mi­nić