Da li treneri biraju najbolje…

Često se zapitamo: da li treneri i selektori kada sastavljaju tim, biraju baš najbolje. Da li se neko meša u posao Siniši Mihajloviću, Vuku Rašoviću ili Slaviši Stojanoviću.

Mnogi smatraju da dobar deo krivice za neuspeh naše fudbalske reprezentacije snose i neki ljudi, koje nemamo često priliku da vidimo. Nije nikakva tajna da danas većina menadžera potpuno kontroliše fudbalsko polje, da su oni uglavnom kraljevi na terenu i van njega, i da često uz pomoć svojih piona zadaju šah-mat i predsednicima klubova, igračima i trenerima.

Mnogi tvrde da menadžeri potpuno kontrolišu fudbalsko tržište, da su oni danas jedini koji imaju i novac i moć i da zato Zvezda i Partizan beleže gubitke u milionima evra. Nema sumnje da bi predstojeća privatizacija u dobroj meri menadžerima zatvorila vrata.

Možda je upravo njihov lobi jedan od najgrlatijih koji se protivi javnoj privatizaciji naših najboljih klubova. Menadžeri danas uglavnom imaju najbolje automobile, skupocene stanove, šarena odela. Iza nekih menadžera uglavnom stoje ljudi sumnjivog morala…

Često dolazimo do gorućeg pitanja u srpskom fudbalu: zašto ne igraju najbolji?

Ranijih godina, treneri nisu dozvoljavali da im se iko meša u posao. Imali su potpunu samostalnost u odabiru igrača. Zapravo, sve se vidi na terenu. A danas je lako uočiti ko igra „preko veze”, kome je jak menadžer…

Najlakše se vidi kod dece. Mnogi tvrde da su u mlađim kategorijama, gde deca još uvek prolaze kroz proces prilagođavanja, mahinacije mnogo veće. Danas treneri u mlađim kategorijama više ne gledaju kako deca igraju, već gde im rade tata i mama, čime se bave, kakva kola voze.

Da li naši treneri, posebno oni koji rade s decom, prate savremene trendove? Kada je neki naš klub poslao svog trenera u inostranstvo na usavršavanje. Ali zato sve češće čujemo kako treneri ne primaju plate, kako su nezadovoljni trenutnim statusom. Ali, samo radi očuvanja ličnog integriteta i radnog mesta, ostaje da ćute i nezadovoljni obavljaju svoj posao. Zato se često zapitamo: da li takvi treneri mogu da daju sto posto svojih mogućnosti i da li ujedno mogu da budu dobri treneri i dobri pedagozi.

Ko nam danas trenira decu? Uglavnom su to nekadašnji fudbaleri, bar je takav slučaj u Partizanu i Crvenoj zvezdi. I među njima ima dobrih i manje dobrih.

Ko su selektori u mlađim kategorijama i na osnovu kojih kriterijuma dobijaju posao. Da li i selektori šuruju sa menadžerima?

Svega izgleda ima u našem fudbalu, zato smo tu gde jesmo.