Počela trgovina akcijama „Tvitera”

Na njujorškoj berzi juče je počela trgovina akcijama „Tvitera”, što je događaj koji poslovni svet pažljivo prati posle prošlogodišnjeg neslavnog iskustva „Fejsbuka”. Početna cena deonice postavljena je na 26 dolara, što znači da se vrednost kompanije procenjuje na 18,1 milijardu dolara na osnovu preostalih akcija i onih koje će biti dostupne posle inicijalne javne ponude (IPO). Ponuđeno je 70 miliona akcija, čime je trebalo da bude prikupljeno 1,8 milijardi dolara.

Akcije „Fejsbuka” su u prvoj ponudi procenjene na 38 dolara, ali je usledio veliki pad na manje od 18 i tek od pre nekoliko meseci isplatile su se investitorima (vrede 57 dolara).

„Tviter” se nada da ga neće pratiti ova sudbina. Mreža koja omogućava korisnicima da pišu kratke poruke (tvitove) do 140 slovnih mesta privukla je svetske lidere, verske ikone, slavne ličnosti i ljude iz poslovnog sveta. Sada ima 230 miliona članova, pet puta manje nego „Fejsbuk”. Oko 40 odsto su takozvani spavači – prate sadržaj, a ne objavljuju poruke. Prosečan korisnik ima 208 pratilaca i mesečno provede na mreži 170 minuta.

Međutim, u poređenju sa „Fejsbukom” jedna važna stvar upadljivo je drugačija. Za razliku od „Fejsbuka” koji od osnivanja paralelno sa rastom broja korisnika beleži i porast profita od reklama, „Tviter” još nije uspeo da ostvari profit. U trećem kvartalu 2013. gubici su iznosili 64 miliona dolara, dok su u istom periodu 2012. bili oko 21 milion. Analitičari procenjuju da neće biti profitabilan do 2015.

Berzanski eksperti koji preporučuju kupovinu „Tviterovih” deonica ističu da je ovo pravo vreme da kompanija izađe na berzu i podsećaju da su akcije „Fejsbuka” i poslovne mreže „Linktin” udvostručile vrednost za godinu dana. Drugima se čini da je „Tviter” trenutno personifikacija rizične kupovine.

„Kada pogledate u procenu vrednosti i da nema profita, izgleda mi kao još jedan prenaduvani mehur koji će pući”, kaže za „Blumberg” broker Met Mekormik.

Ekonomista Maks Volf iz kompanije „ZTWealth”, smatra da je izlazak na berzu tehnološke kompanije bez profita, poput „Tvitera” emocionalni događaj.

„Ili verujete ili ne. S cenom većom od 26 dolara mislim da ovo počinje da deluje riskantno”, kaže Volf.

„Tviter” investitorima poručuje da može da poveća korisničku bazu i da plasira reklame prilagođene interesovanjima ljudima. Prihod od prodaje akcija biće uložen u unapređivanje oglašavanja. Pored sponzorisanih tvitova, izvor zarade su i takozvani plaćeni trendovi koji se pojavljuje s leve strane profila svakog korisnika sa žutom zvezdicom i koji kompanije plaćaju 200.000 dolara dnevno. Ovaj vid reklame koristili su „Virdžin”, HBO, „Samsung” i mnogi drugi.

Od izlaska na berzu obogatiće se većina osnivača. Džek Dorsi, osnivač i direktor od 2006. do 2008, ima udeo vredan 610 miliona dolara, dok vlasništvo Ivana Vilijamsa vredi milijardu i po. Direktor Dik Kostelo, koji im se pridružio 2009, zaradiće oko 200 miliona.

Najpraćeniji tviteraši

1. Kejti Peri             46.561.179 pratilaca

2. Džastin Biber        46.526.319 sledbenika

3. Lejdi Gaga 40.383.118 tviteraša

4. Barak Obama           39.214.102 korisnika

5. Tejlor Svift         36.407.553 pratilaca

Dobro unovčeni cvrkuti

Pojedine kompanije daju veliki novac ljudima sa velikim brojem pratilaca da ih reklamiraju. Po tabeli koju je sastavio „Hafington post”, najviše po crvkutu dobija Kim Kardašijan – 20.000 dolara, a malo manje njena sestra Kloi i glumac Džared Leto – po 13.000 dolara.

Na internetu postoji i kalkulator na osnovu kog može da se proceni vrednost svakog naloga, na osnovu broja tvitova i pratilaca. Međutim, pošto se lažni „foloveri” mogu kupiti preko interneta (isto kao i pregledi na „Jutjubu” ili prijatelji na „Fejsbuku”), pitanje je koliko ti profili zaista vrede za kompaniju koja želi da se reklamira ili za bilo kakvu akciju angažovanja javnosti.