Majstor manipulacije

U svom tekstu „Zašto sam odlučio da sporni rad ne prihvatim” gospodin Fajgelj po ko zna koji put pokušava da nam objasni legitimnost svoje cenzorske odluke da zabrani izlaganje slike Danijele Tasić jer ona, po njegovom mišljenju, vređa osećanja vernika. Ovom prilikom ću se zadržati samo na vrhunskoj manipulaciji sadržanoj u tekstu koja je takođe proizvod selekcije (ovog puta informacija) kojoj je g. Fajgelj očigledno sklon. Dakle, u svoju odbranu, on poredi svoju odluku o zabrani slike sa, samo po njegovom shvatanju, sličnim događajem povodom izložbe u Njujorku 1999. godine, pa kaže:

„U Americi, takođe slobodarskoj naciji, gde je Prvi amandman tolika svetinja da su zakonski registrovane satanistička crkva i nacistička stranka (?!), gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani je svojevremeno zbog izlaganja provokativne slike Bogorodice, koju je nazvao ’odvratnim napadom na veru’, zapretio Bruklinskom muzeju ukidanjem gradskog finansiranja, pa i korišćenja gradskog zemljišta i prostorija. Dugački sudski proces okončan je nagodbom, a izložba je održana u Njujorku, ali otkazana u Australiji.“

Šta je sve sporno u ovoj selektivnoj interpretaciji događaja: Đulijani je reagovao povodom onoga što je već bilo izloženo. Pri tom mu nije palo na pamet da se umeša u odluke selektora i pokuša da zabrani izlaganje „provokativne“ slike. Crkve jesu protestovale ali Fajgelj, ne slučajno, prećutkuje da je u odbranu umetničkih sloboda ili, kako to on više voli da kaže, Prvog amandmana, ustao veliki broj umetnika i intelektualaca, između ostalih Hilari Klinton, Suzan Sarandon, Stiv Martin, Norman Mejler,Artur Miler,Kurt Vonegat i Suzan Sontag, kao i ugledni „Njujork tajms“. Đulijani je okviru svog mandata gradonačelnika zapretio, a potom i sproveo prestanak finansiranja Bruklinskog muzeja.

Nije bilo nikakvog „dugačkog sudskog procesa“ koji se završio nekakvom „nagodbom“, već je za manje od mesec dana federalni sud presudio da grad Njujork ne samo da mora da vrati pare koje je uskratio muzeju već i da mora da prekine svaku akciju oko zabrane korišćenja gradskog zemljišta. Koliko znam, Đulijani se nije žalio na ovu odluku suda.

Tačno je da izložba jeste bila otkazana u Australiji, doduše uz obrazloženje da je „isuviše usmerena na povećanje tržišne vrednosti slika“, a ne zbog njihovog sadržaja. Pri tom g. Fajgelj propušta da čitaocima, istine radi, kaže da je izložba, sa ogromnim uspehom, osim u Njujorku, bila održana u Londonu i Berlinu.

G. Fajgelj ne želi da razume da je svojom odlukom da „sporni rad ne prihvati“ u cilju zaštite crkve i vernika, duboko povredio osećanja svih nas koji verujemo da su sloboda misli i govora vrednosti koje se moraju braniti po svaku cenu i svakom svojom odlukom.