Samo tri kluba u NBA nemaju igrače iz uvoza

Kamen temeljac u širenju NBA van granica SAD dogodio se 1992. na Olimpijskim igrama u Barseloni. Tada je američki „tim snova”, sa Majklom Džordanom, „Medžikom” Džonsonom, Larijem Birdom i ostatkom noćne more za sve protivnike na igrački spektakularan način osvojio zlatnu medalju. Ovo odličje, pokazalo se ubrzo, bila je najbolja dugoročna investicija lige – od tog trenutka NBA je postala dostupna u svakom kutku planete. I uglavnom jednosmerni saobraćaj u razmeni neposrednih proizvođača dobio je konačno i ozbiljniji suprotan tok.

U prapočecima, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, sva iole značajnija imena mogla su da stanu na maksimalno deset prstiju, a među pionirima iz inostranstva mesto u istoriji igre pod obručima sa prostora bivše Jugoslavije obezbedili su i Vlade Divac, pa zatim Dražen Petrović, Toni Kukoč, Predrag Stojaković...

U prvenstvu 1992/93. 23 košarkaša iz 18 zemalja zvanično se sa svojim klubovima borilo za titulu, ali u realnom životu tek njih nekolicina bili su članovi prvih petorki, ili su se vrteli tik uz startnih pet. Skeptici su govorili da oni iz ostatka sveta ne umeju da igraju odbranu, da se zbog slabog znanja engleskog sporo ili nikako uklapaju u novi način života, da ne mogu da prihvate epizodne role u koje su uskočila iz glavnih uloga u svojim nekadašnjim klubovima, da su „mekani”, itd.

Ali jednom pokrenut proces, uz mnoštvo drugih olakšavajućih stvari (razvoj medija pre svih), nezaustavljivo se rasplamsavao: iz godine u godinu ne samo da je broj košarkaša iz uvoza bivao sve veći nego je i njihov uticaj na parketu postao od izuzetnog značaja.

I tako, mic po mic, brojke ne lažu, a za ovogodišnje nadmetanje kažu sledeće: čak 21 odsto od ukupno 439 košarkaša u najjačoj svetskoj ligi nisu državljani SAD –92. košarkaša iz 39 država je rekord po broju gastarbajtera u jednoj sezoni.

Najviše je Francuza (devetorku „trikolora” predvodi Toni Parker), za njima su sa osmoricom Kanađani (prva violina Stiv Neš), a dalje sa po petoricom slede Australija (Kajri Irving ima i američko državljanstvo i Endrju Bogut) i Španija (braća Pau i Mark Gasol pre svih ostalih), Argentina (Manu Đinobili), Brazil (Nene), Italija (Danilo Galinari), Rusija (Andrej Kirilenko) i Turska (Ersan Iljasova) imaju po četvoricu igrača.

Od klubova San Antonio (10 stranaca ako prihvatimo u taj broj i Tima Dankana koji je rođen na Američkim Devičanskim ostrvima) odavno važi za glavnu bazu „legije stranaca”, dok nikoga „preko bare” u svojim redovima nemaju Filadelfija na „Istoku” i Nju Orleans i L. A. Klipers na „Zapadu”.

Greg Popović, najbolji trener u NBA i dugogodišnji glavnokomandujući „Mamuza“ sa klupe, među prvima je shvatio kako će budućnost izgledati. Uostalom, sećamo ga se još iz 1985. kada je kao pomoćnik u Sparsima, na Evropskom prvenstvu u Štutgartu bio jedini (uz takođe istaknutog trenera Dona Nelzona) prisutan iz NBA. U poslednjoj deceniji i kusur San Antonio je sa udarnom pesnicom u sastavu Dankan, Parker, Đinobili osvojio četiri šampionska pehara i stalno je u svojim redovima imao respektabilan, često i natpolovičan, broj stranaca.

Sa prostora bivše Jugoslavije u NBA 2013/14 uhleblje su pronašla devetorica košarkaša. Ne tako davno bilo ih je neuporedivo više, a danas pod obručima (drugu godinu uzastopno) nema nijednog Hrvata. Kvalitetni primat preuzeli su u ovom trenutku Crnogorci: njihov izvanredni centarski par više nego uspešno predstavljaju bivši Partizanovac Nikola Peković (Minesota) i zagriženi Zvezdaš Nikola Vučević (Orlando). Tik uz njih je i Goran Dragić (Feniks), startni plejmeker slovenačke reprezentacije, a iz ove zemlje je i Beno Udrih (Njujork). Po jednog predstavnika imaju Bih (Mirza Teletović, Bruklin) i Makedonija (član Atlante Pero Antić je sa 31. letom najstariji početnik u NBA do sada).

Srba je još uvek najviše (trojica), ali oni tek treba da se izbore za mesto pod suncem. U Golden Stejtu su reprezentativac Nemanja Nedović i Ognjen Kuzmić (nije hteo da brani boje BiH na Evropskom prvenstvu u Sloveniji, najveća želja mu je da bude u sastavu „orlova” za Mundijal 2014.), a u Milvokiju Miroslav Raduljica.