Lepo je grejati se na plamtećoj inflaciji

Specijalno za „Politiku”

Beč – Jedan od gostiju ovogodišnjeg Festivala autorskog filma (FAF) jeste austrijski reditelj Danijel Hozl koji je sa svojim prvim dugometražnim igranim filmom „Soldat Žanet”, o dve jake žene koje u svojoj borbi protiv društvenih normi biraju nesvakidašnja sredstva, ove godine osvojio nekoliko prestižnih nagrada, uključujući i Tajger nagradu na filmskom festivalu u Roterdamu.

Zajedno sa svojim neprofitnim kolektivom „Evropska filmska zavera” Hozl je svoj prvenac snimio sa svega 65.000 evra. Na svom putu ka zaokruženoj priči, Hozl je u film, malo po malo, integrisao autobiografske elemente glavnih protagonistkinja koje su mu detalje iz svojih života otkrivale tokom snimanja. Johana Orsini-Rozenberg tumači ulogu Hani – bogate žene koja se dosađuje u svojoj novcem obojenoj sredini, potiče iz poznate aristokratske porodice, jedne od najuticajnijih u Austriji.

„Ona apsolutno poznaje jezik, držanje i ponašanje tog miljea, što je korisno znanje za njenu ulogu, a Kristinu Rajhstaler, koja igra Anu, okolnosti su u mladosti prisilile da, u zamenu za hranu i smeštaj, radi na jednom imanju”, objašnjava Hozl, koji je deo radnje smestio na jednoj autentičnoj farmi goveda.

Danijel Hozl je bio dugogodišnji asistent režije Ulriha Sajdla sa kojim je sarađivao od 2004. sve do poslednjeg dela trilogije „Ljubav”. 

FAF je poslednja festivalska stanica ovog filma koji je prikazan na pedesetak festivala.

Novinar lista „Di prese” vas je, ponesen uspehom „Soldat Žanet” u Roterdamu, spomenuo uz Hajnekea, Zajdla i Ružovickog kao jednog od austrijskih jahača na talasu uspeha. Verujem da nijedan od njih nije snimio film sa tako malo para.

Sa jedne strane je veoma dobro što u Austriji postoji sistem državnog budžetiranja filmova, ali on mora proći kroz temeljnu reformu, jer se prednost daje starcima sedih brada i članovima određenih političkih partija. Pošto se glasovi malih filmskih radnika ne čuju, jer se njihovi radovi ne dotiraju, morali smo da pronađemo alternativan put za produkciju filma, što smo postigli osnivanjem kolektiva Evropska filmska zavera. „Soldat Žanet” je proizvod zajedničkog napora i združene kreativne energije naše neprofitne organizacije. 

Šta je Evropska filmska zavera?

Pošto uvek polazimo od kastinga i nemamo gotov scenario, za mene ne postoji mogućnost apliciranja za konvencionalne subvencije. Drugo, pošto svesno kritikujemo materijalizam, ne želimo da postanemo taoci te mašinerije. Zbog toga smo pronašli alternativno rešenje kroz naš kolektiv koji je u neku ruku politički akt i koji odslikava naš način razmišljanja – raditi bez scenarija, bez profesionalnih filmskih glumaca, bez kompanije koja nas zastupa.

Kako dolazite do novca?

Danas se digitalnom tehnikom za relativno male pare može uraditi bilo šta. U Austriji postoje veliki i mali fondovi za finansiranje. Nas su konkretno podržali Ministarstvo kulture, pokrajinska vlada Donje Austrije i vlada Štajerske, a da nisu, mi bismo ipak snimili ovaj film. Jednostavno bi preuzeli na sebe troškove hrane i smeštaja. Glumci nisu bili plaćeni i njihov jedini profit je privilegija pojavljivanja na velikom ekranu. Novac za mene nema apsolutno nikakvu vrednost, naprotiv, mislim da je vulgaran i da uništava umetnost.

Od početka vam je bilo jasno da „Soldat Žanet” mora da govori o jakim ženama.

Za to je veliku ulogu imala moja porodica – uvek sam mnogo učio od žena, počevši od svoje majke, pa do bliskih prijateljica. Mislim da bi svet mnogo bolje izgledao kada bi njime vladale žene. Ovde moram da se okrenem filozofiji Žila Deleza kod koga je „postati žena” važna tema. 

Kako ste birali naslov? U filmu se ne pojavljuje niko ko se zove Žanet.

Ona se ne pojavljuje, ali se metaforički bori za sve žene i ne dozvoljava da je na bilo koji način sputavaju. Jedna od glavnih inspiracija za naslov jeste Bekova pesma „Vojnik Džejn”, u kojoj postoji stih „Soldier Jane, don’t be afraid take your heart out of the shell”, koji nas je narativno odveo do Kristine. Preveden na francuski, „Vojnik Džejn” se pretvara u „Soldat Žanet” – ekstra „e” koje smo dodali „vojniku” ukazuje na ženski pol, iako ta reč kao takva ne postoji u francuskom jeziku. 

Fani spaljuje veliku svotu novca do koje je došla prevarom. Koliko je lako, odnosno teško nekome ko udiše miris novca od rođenja da se protiv njega pobuni?

Svi njeni prijatelji govore samo o novcu. I u našem okruženju, kada razgovaramo o umetnosti, sve se vrti oko tema finansiranja, plaćanja računa i preživljavanja. To me čini jako tužnim. Mi svakodnevno plaćamo svoj danak za novac. Današnje materijalističko društvo oblikuje naš identitet kroz potrošačko ludilo, što na duge staze može dovesti samo do pobune. Onaj ko ima novca takođe ima i velikih problema – kada živite sa tom prazninom, bez emocija, čeznete za izražajem i toplinom. Prosto je lepo ogrejati srce na plamtećoj inflaciji.

U filmu se u epizodnoj ulozi prodavca ekskluzivne garderobe u bečkom nobl butiku pojavljuje i Gerald Mat, doskorašnji direktor Kunsthale.

Gerald Mat i ja živimo u istoj ulici i često su nam se prepletali putevi. Tekst koji izgovara u filmu je njegova improvizacija i u njemu čuči veliki glumački potencijal. 

Šta ste naučili od Ulriha Zajdla?

Da belo vina mora biti rashlađeno na četiri stepena celzijusa i da tabla sa zabranom gaženja trave ne treba da te spreči da manijački skačeš po njoj.

Marina Rihter